Здравствене тегобе љекара у Српској

Љекари у РС претрпани су послом због великог броја пацијената, а мучи их и стрес, као и притисак надлежних да у року изврше своје задатке.

Република Српска 20.03.2014 | 08:59 Љекари у РС претрпани су послом због великог броја пацијената, а мучи их и стрес, као и притисак надлежних да у року изврше своје задатке. Од посљедица свих ових фактора неријетко и сами оболијевају. То је показало истраживање које је обухватило 51 одсто љекара запослених у јавним здравственим установама у РС, а које је спровела Међународна асоцијација доктора породичне медицине за југоисточну Европу. "На здравствено стање љекара у примарним здравственим установама највише утичу број пацијената, стрес те дуготрајно сједење и стајање. У секундарним установама на здравље љекара, поред споменута три фактора, у знатној мјери утиче и притисак надлежних да задатке изврше у року. Када је ријеч о терцијарним установама, на здравље доктора, уз све набројане факторе, утиче и радно вријеме", наводи се у истраживању. Аутори овог истраживања, спроведеног прошле године, анализирајући услове рада љекара, дошли су до податка да је највећи проценат запослених у јавним здравственим установама у РС незадовољан. "Надлежни не узимају у обзир чињеницу да је један од разлога због којих љекари не могу испунити задатке у датом року свакако и број пацијената, који превазилази прописане норме", наведено је у истраживању. Велики број љекара, показала је ова анкета, сматра да би смањење радног времена и повећање броја дана годишњег одмора допринијело побољшању радне атмосфере у јавним здравственим установама у РС. Истраживање је "изњедрило" поражавајуће податке и када је ријеч о здравстевним тегобама које муче оне чији је посао да друге лијече. "Обољења централног нервног система најзаступљенија су код љекара у примарној здравственој заштити. Обољења кардиоваскуларног, гастроинтестиналног, респираторног и генитоуринарног система су највише заступљена у секундарној здравственој заштити. Водећа обољења по системима од којих су обољели љекари су анксиозност, ангина пецторис, гастритис, хронични бронхитис и циститис", стоји у истраживању. Аутори истраживања закључују да је њиме потврђена и аргументована претпоставка да се "испитаници налазе у прилично тешким радним условима, што и те како има утицај на њихово здравствено стање, мотив и ефективност у пружању медицинских услуга". Свједочи и Раде Дујаковић, породични доктор у амбуланти у бањалучком насељу Старчевица, да ова професија доноси много стреса и одговорности. "Велика је одговорност љекара када је у питању постављање дијагнозе, лијечење, судбина пацијента. Уз то смо и оптерећени великим бројем пацијената", истиче Дујаковић. Да су љекари претрпани послом, слаже се и Миленко Гранулић, предсједник Синдиката здравства и социјалне заштите РС, а који каже да је евидентна чињеница да је систем потребно реформисати. Међутим, он додаје да доктори дају све од себе како пацијенти због овакве ситуације не би испаштали. "По стандардима, у тимовима породичне медицине љекари би требало дневно да имају до 25 пацијената, а имају до 60-70 људи. Љекари се, ипак, труде да свим силама ураде посао како треба", истиче Гранулић. Руководиоци здравствених установа признају да би било добро када би љекари могли више времена да посвете пацијентима. "Ми имамо оптималан број љекара, али је добна структура таква да је просјек година више од 50. Искрено, мислим да су љекари претрпани и сматрам да треба ићи у правцу смањења броја пацијената по једном љекару, што је већ пракса у земљама окружења", каже Горан Млинаревић, директор Дома здравља Модрича. Из Министарства здравља и социјалне заштите РС су казали да, према њиховим информацијама, РС, у складу са усвојеним стандардима, располаже оптималним бројем љекара. Како додају, у складу с планом, велики број младих доктора похађа различите специјализације, како у земљи, тако и у иностранству. "Напомињемо да је у РС, у посљедњих неколико година, дошао одређени број љекара из Србије, али и из Македоније, Хрватске и других земаља региона", истичу из ресорног министарства.