Рецепт за дуг и здрав живот

Бити здрав и живјети дуго дефинитивно су двије ствари које сваки човјек ставља на прво мјесто.

Република Српска 18.03.2014 | 17:51 Бити здрав и живјети дуго дефинитивно су двије ствари које сваки човјек ставља на прво мјесто. Џаба вам новци, џаба вам материјалне ствари уколико немате основно - осмијех на лицу и здраво тијело.Рецепт за тако нешто не постоји, али човјек ипак може да учини штошта за себе како би повећао своје шансе за квалитетним животом. Управо о томе је мислио доктор Дејвид Аргус, велики стручњак за канцерогене болести, који је одлучио да подијели с људима неке врло корисне савјете у својој књизи "Кратак водич за дуг живот". Уколико их будете примјенили, будите сигурни да ћете на тај начин сачувати своје здравље и прокрчити пут до дубоке и лијепе старости. Скините се голи пред огледалом Добро се погледајте док стојите голи у огледалу - напријед и позади. То ће вам помоћи да уочите промјене на тијелу, неправилности које раније нисте имали, као и знакове рака коже. Такође, с времена на вријеме провјерите сваки центриметар свог тијела, укључујући косу, нокте и унутрашњост усана. Избјегавајте скенирања на аеродромима Знате ли шта нам раде те машине? Гдје су дугорочни подаци који доказују да нам не штете? Све док наука не докаже да су сигурни, ја захтијевам претраживање рукама. Требало би да то радите и ви", каже Аргус. Заборавите на штикле Упале и бол у ногама од штикли повезани су са забрињавајућим дегенеративним болестима попут болести срца, Алцхајмерове болести, карцинома, аутоимуне болести, дијабетеса и убрзаног старења. Не постоји лакши начин од смањивања упале од ношења удобних ципела. Пијте кафу Одавно се показало да умјерено испијање кафе или чаја има позитивне ефекте на здравље. Иако су научници покушали да повежу конзумацију кофеина са болестима као што су болести срца, хипертензија, остеопороза и карцином, показало се управо супротно. Једите у исто вријеме Један од најбољих начина да тијело излажете мањем стресу јесте да се свакодневно држите рутине. Ако је тијело лишено очекиваног ручка у подне, осим осјећаја глади, повећаће се производња хормона стреса кортизола који тијелу шаље сигнал да треба да таложи масноћу и штеди енергију. Дакле, ако тијелу не дате очекивану храну, оно ће саботирати ваш труд да изгубите килограме или одржите идеалну тјелесну тежину. Вакцинишите се против грипа Вакцинација против грипа није само побједа над том болести. Само једну или двије недјеље након упале, која се јавља ако оболите од грипа, можете да повећате ризик од гојазности, срчаног и можданог удара, али и рака. Људи још увијек погрешно мисле да вакцинација има нежељена дејства, да не дјелује, да може да изазове грипу или да садржи отрове и токсине. Према мишљењу др Аргуса, ријеч је о суровим лажима. Устаните и прошетајте Постоји јака веза између времена које проводимо сједећи и све веће гојазности, дијабетеса, кардиоваскуланих болести и ране смрти. Али, ако мислите да тијелу чините добро тиме што сат времена прије или послије посла вјежбате, варате се. Чак ни два сата вјежбања дневно не могу да надокнаде штету насталу сједењем или лежањем којем сте изложени већим дијелом дана. Стога, устаните и прошетајте када год можете. Исправите кичму Осим проблема с леђима и вратом, лоше држање може да изазове главобоље, артритис, лошу циркулацију, болове у мишићима, отежано дисање, сметње у варењу, укоченост, умор, неуролошке проблеме и, уопштено, слабу тјелесну функцију. Узимајте аспирин сваког дана Пуно висококвалитетних студија је потврдило да дневна конзумација аспирина знатно смањује ризик од кардиоваскуланих болести. Мала доза, тачније 75 милиграма, показала се добром у смањењу ризика од развоја малигних тумора плућа, дебелог цријева и простате за 46 процената. Будите опрезни и о томе прво разговарајте са љекаром, јер су ријетке, али могуће нуспојаве крварење желуца. Једите смрзнуто воће и поврће У данашње вријеме доступно нам је готово сво воће и поврће у свако доба године, али с тиме долази и губитак хранљивих вриједности. До тренутка када дођу у трговине, намирнице не садрже ни приближно исту хранљиву вриједност као када су биле свјеже. Зато радије бирајте смрзнуто воће и поврће које се бере у најбоље вријеме и одмах смрзава, што значи да задржава готово пуну хранљиву вриједност. Избјегавајте витаминске додатке исхрани Бројне студије су показале да је узимање витаминских додатака повезано са повећаним ризиком од озбиљних болести попут рака, те да немају велике користи по здравље. Тијело ствара слободне радикале који нападају "лоше" станице, укључујући и оне канцерогене. Ако блокирате тај процес обилном количином витамина, нарочито оних које називају антиоксиданси, блокирате природну способност тијела да се контролише. Правите дјецу Ако имате дјецу већа је вјероватноћа да ћете живјети дуже. То је зато што нас одгајање и васпитавање дјеце присиљава да останемо активни, како физички тако и ментално. Попијте чашу вина Умјерено конзумирање алкохола, посебно црног вина, смањује ризик од срчаних болести. Али, не треба да пијете више од чаше дневно ако сте жена, или двије дневно ако сте мушкарац, јер би могло да има сасвим супротан ефекат. Осмијех на лице Смијех ће вам поправити расположење. Подстиче опуштање ендорфина и сератонина, хормона који умањује стрес и осјећај боли, те изазива осјећање среће.