Сачувати капитализам од капиталиста

Везе с политичарима омогућиле многима да у протеклим годинама енормно увећају богатство.

Република Српска 18.03.2014 | 10:40 Везе с политичарима омогућиле многима да у протеклим годинама енормно увећају богатство. Међутим, капитализам заснован на присним везама политичара са капиталистима могао би да се суочи са проблемима. Док се власт Виктора Јануковича борила са кризом у Украјини, против њега се демонстрирало и испред лондонског резиденцијалног комплекса Оне Хyде Парк. Окупили су се због Рината Ахметова, најбогатијег Украјинца, који је подржавао Јануковича. "Дисциплинуј свог љубимца", поручили су демонстранти Ахметову. У Украјини су олигарси дуго имали веома велики утицај. Међутим, везе између политике и бизниса учврстиле су се и у другим деловима света. Избори у Индији који се одржавају у априлу и мају, у ствари представљају плебисцит о деценији "присног" капитализма. Турски премијер се бори са низом скандала у које су укључене грађевинске фирме. Милиони Турака наЈутјубу покушавају да га разоткрију. Кинески председник Си Ђипинг је 5. марта обећао да ће се "без милости" борити против корупције, а све како би ублажио народни гнев. У прошлој години 182.000 званичника је кажњено због привредних прекршаја, што је 40.000 више него 2011. године. И у Америци, на измаку 20. века, нова средња класа показала је снагу. Људи желе политичаре који се не богате на сумњив начин, и пословне људе изван политике. У току је револуција која треба да спасе капитализам од капиталиста. Економисти препознају специфичан начин зараде која је могућа само захваљујући везама с политиком - такозвано "тражење ренти". И то у распону од "потпуног стапања" (бизниса и политике) до недостатка конкуренције, слабе регулације и преноса јавне имовине предузећима и то за ниске цене. Добро позиционирани људи стекли су богатство откад су владари добили довољно моћи да издејствују исплативе дозволе и уговоре за "блиске пријатеље". У Америци је овакав систем доживео врхунац у касном 19. веку, после чега је уследила дуга и делимично успешна борба против "барона пљачкаша". Неповерење је сломило монополе какав је нпр. имао Џон Рокфелер са фирмом "Стандард оил". Делимично је спречена и поплава мита који су узимали сенатори. Када је реч о земљама у развоју, последњих 15-ак година било је плодоносно за "тражиоце ренти". Повишене цене повезане су са одобрењем за пројекте. Пораст бенефиција је, међутим, спустио вредност нафтних поља и рудника, а у свему томе држава је имала важну улогу. Неке приватизације су омогућиле тајкунима да лако дођу до монопола или до добре позиције. Веза између политике и богаћења јасно је видљива у Кини, где су трећина милијардера били чланови партије. Капитализам заснован на "тражењу ренти" није само неправедан, већ је и лош за дугорочан раст и развој. Као што је наше истраживање у Индији показало, ресурси су погрешно распоређени - криминални путеви неретко су дело "пријатељских" компанија. Конкуренција је сузбијена, Мексиканци нпр. превише плаћају за своје телефоне. Нове динамичне фирме су притиснуте - за то су заслужне оне које су "боље повезане". Ако је тесно повезан са политиком, капитализам доводи до цветања ситних уцена. Јер, ако су министри повлашћени на тај начин, зашто не би били и нижи, слабије плаћени службеници? Лист “Економист” је сачинио индекс као мерило обима "пријатељског капитализма" у државама кроз време. Помоћу тога препознају се сектори који су зависни од власти, као што су послови са рудницима, нафтом, гасом, банкама, коцкарницама, и прате се богатства милијардера у тим секторима која се доводе у однос са величином одређених економија. Смисао индекса није да установи да су одређене земље у одређеним сегментима захваћене корупцијом, већ да покаже скалу богатства које је створено у секторима који су највише подложни "пријатељским везама". Богате земље су у поређењу са сиромашним добро прошле, али то није разлог за њихово задовољство. Уз помоћ банкарских кауција финансијери добијају велики део богатства, лобисти имају превише утицаја, посебно у Америци. Данашњи интернет предузетници сутра веома лако могу да постану монополисти. Ипак, већи проблем постоји у земљама у развоју, где је богатство милијардера у секторима подложним "присној економији" у односу на БДП двоструко веће него у развијеним земљама. Украјина и Русија нису оствариле добар резултат, а многе приватизације у тим земљама извршене су "уз помоћ пријатеља". И азијски бум је у тим секторима такође произвео тајкуне. Ипак, то све могу бити неповољни знаци за "тражиоце ренти" из неколико разлога. Прво, правила се занемарују много слободније него што је то раније био случај. Владе које желе да унапреде државе и учине људе срећним знају да је потребно да унапреде тржишта и учврсте институције које их регулишу. Бразил, Хонгконг и Индија ојачали су институције које се боре против неповерења. Мексички председник Енрике Пења Нијето најавио је борбу против картела у телефонији и медијима. У Кини постоји ентузијазам због борбе за очување државне имовине. Друго, финансијски подстицаји за бизнисмене могу да се промене. Расподела богатства милијардера из богатих индустрија на растућа тржишта опада, са врхунца од 78 одсто у 2008. години на 58 одсто - колико износи данас. Реч је делом и о природном процесу. Када економије постану богатије, инфраструктура и роба буду мање доминантни. Између 1900. и 1930. године нова богатства у Америци створена су захваљујући малопродаји и аутомобилима, а не због железнице и нафте. У Кини се данас "велики новац" зарађује на интернету, а не изградњом тешких индустријских постројења уз помоћ субвенционисаних кредита добијених уз помоћ политичких веза. То такође осликава и опрез код инвеститора. У Индији, после деценије епске корупције, индустријалисти у отвореним и иновативним секторима, као што су технологија и фармацеутска индустрија, остварују превласт. Последњи разлог за оптимизам је и то што су се подстицаји променили и за политичаре. Раст је успорен уз помоћ реформи које економије чине виталним. Земље са владама које су реформске и које покушавају да се обрачунају са сумњиво стеченим богатством, као што је Мексико, боље су изоловане од нервозе на тржиштима. Много тога је још потребно да се уради. Владе морају бити истрајне у регулацији монопола, у промоцији конкуренције и осигурању транспарентности јавних тендера и продаја и у процесуирању оних који узимају мито. Бум који је створио нову класу тајкуна може им се и осветити. Нова, образована, урбана, средња класа која плаћа порез - захтева промене. То је нешто што аутократе и изабрани лидери игноришу као опасност.