Sačuvati kapitalizam od kapitalista

Veze s političarima omogućile mnogima da u proteklim godinama enormno uvećaju bogatstvo.

Republika Srpska 18.03.2014 | 10:40 Veze s političarima omogućile mnogima da u proteklim godinama enormno uvećaju bogatstvo. Međutim, kapitalizam zasnovan na prisnim vezama političara sa kapitalistima mogao bi da se suoči sa problemima. Dok se vlast Viktora Janukoviča borila sa krizom u Ukrajini, protiv njega se demonstriralo i ispred londonskog rezidencijalnog kompleksa One Hyde Park. Okupili su se zbog Rinata Ahmetova, najbogatijeg Ukrajinca, koji je podržavao Janukoviča. "Disciplinuj svog ljubimca", poručili su demonstranti Ahmetovu. U Ukrajini su oligarsi dugo imali veoma veliki uticaj. Međutim, veze između politike i biznisa učvrstile su se i u drugim delovima sveta. Izbori u Indiji koji se održavaju u aprilu i maju, u stvari predstavljaju plebiscit o deceniji "prisnog" kapitalizma. Turski premijer se bori sa nizom skandala u koje su uključene građevinske firme. Milioni Turaka naJutjubu pokušavaju da ga razotkriju. Kineski predsednik Si Điping je 5. marta obećao da će se "bez milosti" boriti protiv korupcije, a sve kako bi ublažio narodni gnev. U prošloj godini 182.000 zvaničnika je kažnjeno zbog privrednih prekršaja, što je 40.000 više nego 2011. godine. I u Americi, na izmaku 20. veka, nova srednja klasa pokazala je snagu. Ljudi žele političare koji se ne bogate na sumnjiv način, i poslovne ljude izvan politike. U toku je revolucija koja treba da spase kapitalizam od kapitalista. Ekonomisti prepoznaju specifičan način zarade koja je moguća samo zahvaljujući vezama s politikom - takozvano "traženje renti". I to u rasponu od "potpunog stapanja" (biznisa i politike) do nedostatka konkurencije, slabe regulacije i prenosa javne imovine preduzećima i to za niske cene. Dobro pozicionirani ljudi stekli su bogatstvo otkad su vladari dobili dovoljno moći da izdejstvuju isplative dozvole i ugovore za "bliske prijatelje". U Americi je ovakav sistem doživeo vrhunac u kasnom 19. veku, posle čega je usledila duga i delimično uspešna borba protiv "barona pljačkaša". Nepoverenje je slomilo monopole kakav je npr. imao Džon Rokfeler sa firmom "Standard oil". Delimično je sprečena i poplava mita koji su uzimali senatori. Kada je reč o zemljama u razvoju, poslednjih 15-ak godina bilo je plodonosno za "tražioce renti". Povišene cene povezane su sa odobrenjem za projekte. Porast beneficija je, međutim, spustio vrednost naftnih polja i rudnika, a u svemu tome država je imala važnu ulogu. Neke privatizacije su omogućile tajkunima da lako dođu do monopola ili do dobre pozicije. Veza između politike i bogaćenja jasno je vidljiva u Kini, gde su trećina milijardera bili članovi partije. Kapitalizam zasnovan na "traženju renti" nije samo nepravedan, već je i loš za dugoročan rast i razvoj. Kao što je naše istraživanje u Indiji pokazalo, resursi su pogrešno raspoređeni - kriminalni putevi neretko su delo "prijateljskih" kompanija. Konkurencija je suzbijena, Meksikanci npr. previše plaćaju za svoje telefone. Nove dinamične firme su pritisnute - za to su zaslužne one koje su "bolje povezane". Ako je tesno povezan sa politikom, kapitalizam dovodi do cvetanja sitnih ucena. Jer, ako su ministri povlašćeni na taj način, zašto ne bi bili i niži, slabije plaćeni službenici? List “Ekonomist” je sačinio indeks kao merilo obima "prijateljskog kapitalizma" u državama kroz vreme. Pomoću toga prepoznaju se sektori koji su zavisni od vlasti, kao što su poslovi sa rudnicima, naftom, gasom, bankama, kockarnicama, i prate se bogatstva milijardera u tim sektorima koja se dovode u odnos sa veličinom određenih ekonomija. Smisao indeksa nije da ustanovi da su određene zemlje u određenim segmentima zahvaćene korupcijom, već da pokaže skalu bogatstva koje je stvoreno u sektorima koji su najviše podložni "prijateljskim vezama". Bogate zemlje su u poređenju sa siromašnim dobro prošle, ali to nije razlog za njihovo zadovoljstvo. Uz pomoć bankarskih kaucija finansijeri dobijaju veliki deo bogatstva, lobisti imaju previše uticaja, posebno u Americi. Današnji internet preduzetnici sutra veoma lako mogu da postanu monopolisti. Ipak, veći problem postoji u zemljama u razvoju, gde je bogatstvo milijardera u sektorima podložnim "prisnoj ekonomiji" u odnosu na BDP dvostruko veće nego u razvijenim zemljama. Ukrajina i Rusija nisu ostvarile dobar rezultat, a mnoge privatizacije u tim zemljama izvršene su "uz pomoć prijatelja". I azijski bum je u tim sektorima takođe proizveo tajkune. Ipak, to sve mogu biti nepovoljni znaci za "tražioce renti" iz nekoliko razloga. Prvo, pravila se zanemaruju mnogo slobodnije nego što je to ranije bio slučaj. Vlade koje žele da unaprede države i učine ljude srećnim znaju da je potrebno da unaprede tržišta i učvrste institucije koje ih regulišu. Brazil, Hongkong i Indija ojačali su institucije koje se bore protiv nepoverenja. Meksički predsednik Enrike Penja Nijeto najavio je borbu protiv kartela u telefoniji i medijima. U Kini postoji entuzijazam zbog borbe za očuvanje državne imovine. Drugo, finansijski podsticaji za biznismene mogu da se promene. Raspodela bogatstva milijardera iz bogatih industrija na rastuća tržišta opada, sa vrhunca od 78 odsto u 2008. godini na 58 odsto - koliko iznosi danas. Reč je delom i o prirodnom procesu. Kada ekonomije postanu bogatije, infrastruktura i roba budu manje dominantni. Između 1900. i 1930. godine nova bogatstva u Americi stvorena su zahvaljujući maloprodaji i automobilima, a ne zbog železnice i nafte. U Kini se danas "veliki novac" zarađuje na internetu, a ne izgradnjom teških industrijskih postrojenja uz pomoć subvencionisanih kredita dobijenih uz pomoć političkih veza. To takođe oslikava i oprez kod investitora. U Indiji, posle decenije epske korupcije, industrijalisti u otvorenim i inovativnim sektorima, kao što su tehnologija i farmaceutska industrija, ostvaruju prevlast. Poslednji razlog za optimizam je i to što su se podsticaji promenili i za političare. Rast je usporen uz pomoć reformi koje ekonomije čine vitalnim. Zemlje sa vladama koje su reformske i koje pokušavaju da se obračunaju sa sumnjivo stečenim bogatstvom, kao što je Meksiko, bolje su izolovane od nervoze na tržištima. Mnogo toga je još potrebno da se uradi. Vlade moraju biti istrajne u regulaciji monopola, u promociji konkurencije i osiguranju transparentnosti javnih tendera i prodaja i u procesuiranju onih koji uzimaju mito. Bum koji je stvorio novu klasu tajkuna može im se i osvetiti. Nova, obrazovana, urbana, srednja klasa koja plaća porez - zahteva promene. To je nešto što autokrate i izabrani lideri ignorišu kao opasnost.