Хрватска међу најсиромашнијим чланицама ЕУ

Бујица лоших вести која бомбардује Загреб се наставља, па је Хрватска чврсто заузела треће место по сиромаштву међу земљама Европске уније, оставивши иза себе само Бугарску и Румунију.

Република Српска 18.03.2014 | 07:40 Бујица лоших вести која бомбардује Загреб се наставља, па је Хрватска чврсто заузела треће место по сиромаштву међу земљама Европске уније, оставивши иза себе само Бугарску и Румунију. Чак сваки трећи грађанин Хрватске живи на рубу сиромаштва, а економисти очекују опоравак тек за седам година. Од очекиваног раста БДП-а у овој години неће бити ништа, а од свих 28 чланица ЕУ у последнњих осам година Хрватска је највише заостала. Бројке су црне, поражавајуће. Политичари који се спремају за европске изборе далеко су од евро-тема, па се у Хрватској и даље води „рат“ око Тита и Павелића, а хрватска десница за све невоље, па и економске, криви - Србе и Србију! Лидер опозиције Томислав Карамарко отишао је чак и корак даље и по први пута изговорио претњу да ће Хрватска да доведе у питање безрезервну подршку Србији на њеном европском путу. Најава је то, очигледно, исте политике уцене коју је Словенија применила на Хрватској, ако би се реализовале Карамаркове претње и ако уопште освоји власт. Стандард хрватских грађана се последњих осам година, и то баш у време када је земља напредовала према ЕУ, опаоза чак 15 одсто! Сада чак 16 процената становника нема пара да два пута седмично купи месо или рибу, а 300.000 људи има блокиране рачуне, јер не могу да враћају кредите. У Хрватској се припрема увођење личног банкрота, на начин да ће дужници морати да продају имовину, а стечајни управник ће бринути за њихове финансије, све док не отплате дугове. Од европских избора мало ко нешто драматично очекује, а Хрвати на европске посланике гледају пре свега као на обезбеђење доброг посла за политичаре из другог ешалона странака. Зато није ни чудно што се „улазница“ за Брисел купује и антисрпском кампањом, док истовремено многа хрватска предузећа не би преживела да се нису проширила на српско тржиште. Ускоро ће се повећати и допринос за здравство од 13 на 15 одсто, али ни то вероватно неће моћи да спречи одлазак лекара у иностранство и крајњу неимаштину у болницама. Пропао је и нови покушај договора синдиката и државе око измена закона о раду.