Hrvatska među najsiromašnijim članicama EU

Bujica loših vesti koja bombarduje Zagreb se nastavlja, pa je Hrvatska čvrsto zauzela treće mesto po siromaštvu među zemljama Evropske unije, ostavivši iza sebe samo Bugarsku i Rumuniju.

Republika Srpska 18.03.2014 | 07:40 Bujica loših vesti koja bombarduje Zagreb se nastavlja, pa je Hrvatska čvrsto zauzela treće mesto po siromaštvu među zemljama Evropske unije, ostavivši iza sebe samo Bugarsku i Rumuniju. Čak svaki treći građanin Hrvatske živi na rubu siromaštva, a ekonomisti očekuju oporavak tek za sedam godina. Od očekivanog rasta BDP-a u ovoj godini neće biti ništa, a od svih 28 članica EU u poslednnjih osam godina Hrvatska je najviše zaostala. Brojke su crne, poražavajuće. Političari koji se spremaju za evropske izbore daleko su od evro-tema, pa se u Hrvatskoj i dalje vodi „rat“ oko Tita i Pavelića, a hrvatska desnica za sve nevolje, pa i ekonomske, krivi - Srbe i Srbiju! Lider opozicije Tomislav Karamarko otišao je čak i korak dalje i po prvi puta izgovorio pretnju da će Hrvatska da dovede u pitanje bezrezervnu podršku Srbiji na njenom evropskom putu. Najava je to, očigledno, iste politike ucene koju je Slovenija primenila na Hrvatskoj, ako bi se realizovale Karamarkove pretnje i ako uopšte osvoji vlast. Standard hrvatskih građana se poslednjih osam godina, i to baš u vreme kada je zemlja napredovala prema EU, opaoza čak 15 odsto! Sada čak 16 procenata stanovnika nema para da dva puta sedmično kupi meso ili ribu, a 300.000 ljudi ima blokirane račune, jer ne mogu da vraćaju kredite. U Hrvatskoj se priprema uvođenje ličnog bankrota, na način da će dužnici morati da prodaju imovinu, a stečajni upravnik će brinuti za njihove finansije, sve dok ne otplate dugove. Od evropskih izbora malo ko nešto dramatično očekuje, a Hrvati na evropske poslanike gledaju pre svega kao na obezbeđenje dobrog posla za političare iz drugog ešalona stranaka. Zato nije ni čudno što se „ulaznica“ za Brisel kupuje i antisrpskom kampanjom, dok istovremeno mnoga hrvatska preduzeća ne bi preživela da se nisu proširila na srpsko tržište. Uskoro će se povećati i doprinos za zdravstvo od 13 na 15 odsto, ali ni to verovatno neće moći da spreči odlazak lekara u inostranstvo i krajnju neimaštinu u bolnicama. Propao je i novi pokušaj dogovora sindikata i države oko izmena zakona o radu.