Насиље некажњено да се не поквари слика о Албанцима

Предсједник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун рекао је Срни да је мартовски погром Срба на Косову 2004.

Република Српска 16.03.2014 | 12:07 Предсједник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун рекао је Срни да је мартовски погром Срба на Косову 2004. године био покушај довршетка етничког чишћења за које су већ у најави знали званичници међународне заједнице у тој покрајини. "Иако су организатори познати, они нису процесуирани, а Срби који су протерани нису се вратили, осим појединаца", рекао је Дрецун. Он је навео да је УНМИК-ова истрага као главне носиоце идентификовала припаднике политичких структура Албанаца које су произашле из такозване ОВК или су били припадници радикалног исламистичког покрета, појединци из редова Косовске полицијске службе, тада Косовског заштитног корпуса. Одговорни нису кажњени, сматра Дрецун, због политичке несврсисходности и како се не би наштетило представи о Албанцима као жртвама. "Цела прича је била усмерена ка томе да су Албанци жртве Срба, односно режима Слободана Милошевића, да су били страна којој је требало помоћи, која је наводно етнички чишћена. Одједном признати да су заправо Албанци лоши момци, да они етнички чисте српско становништво и чине ужасне злочине, било би политички несврсисходно и нанело би штету комплетној представи на западу о Албанцима", навео је Дрецун. Он је оцијенио да би кажњавање организатора мартовског насиља захтијевало и да се мијења став о Албанцима, имајући у виду да се припремало једнострано проглашење независности Косова и Метохије и онда је требало сачувати позитивну слику о њима као жртви и оправдати даље поступке. Дрецун напомиње да је сада на снази нова ситуација у којој Србија "након бриселског споразума и нормализације односа са Приштином има значајно већи капацитет да неутралише ту пристрасност, која је била евидентна свих ових година и да покуша да исправи оно што се дешавало у минулом периоду". "Свакако ће током бриселског преговарачког процеса у наредном периоду на дневном реду бити изузетно значајно питање повратка протераних Срба, између осталог, и оних који протерани у мартовском погрому, а масовно након доласка међународних снага 1999. године, као и питање повратка њихове имовине, али и питање заштите државне имовине Републике Србије", рекао је Дрецун. Он је изразио очекивање да ће, без обзира на то што се очекују тешки преговори, бити постигнут договор уз много реалнији и објективнији прилаз међународне заједнице. У таласу насиља на Косову и Метохији од 17. до 19. марта 2004. године убијено је 19 цивила, од којих осам Срба и 11 Албанаца, а више од 900 особа је повријеђено. Етнички је очишћено шест градова и девет села, порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и десет друштвених објеката. Уништена су и 72 возила УН. У погрому је уништено или до темеља спаљено 39 храмова СПЦ, међу којима 18 споменика културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену.