Расипништво институција за закуп објеката

Институције БиХ, игноришући бројне препоруке државних ревизора, троше буџетски новац за закуп по слободној вољи руководилаца, па у истој згради један државни орган плаћа 46,8 КМ по метру квадратном, а други 11,2 марке.

Република Српска 13.03.2014 | 10:23 Институције БиХ, игноришући бројне препоруке државних ревизора, троше буџетски новац за закуп по слободној вољи руководилаца, па у истој згради један државни орган плаћа 46,8 КМ по метру квадратном, а други 11,2 марке. Такође, због никада ријешеног питања располагања државном имовином, институције БиХ у Сарајеву изнајмљују простор и од НАТО штаба. За смјештај војника БиХ у НАТО кампу у сарајевском насељу Бутмир Министарство одбране БиХ прошле године платило је око 108.000 КМ, а Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА) за смјештај својих припадника у истом кампу издвојила је око 17.000 КМ. Слободу избора локације и уговарање цијене закупа илуструје податак да од Међународног аеродрома Сарајево Канцеларија за ветеринарство БиХ квадратни метар изнајмљује по цијени од 46,8 КМ, Гранична полиција за 11,2 КМ, а Обавјештајно-сигурносна агенција за 36,5 марака. Сличан је случај и с пословним центром УНИТИЦ Сарајево или с фирмом "Медицинска електроника" у Бањалуци, у чијим објектима, на истој адреси, бх. институције плаћају различиту кирију, па је често закуп скупљи за веће изнајмљене површине. У Канцеларији за ревизију институција БиХ кажу да су за њих били очекивани ови подаци, које су институције средином прошлог мјесеца доставиле као одговор на питање Нике Лозанчића, посланика ХДЗ БиХ у државном парламенту. Џевад Некић, замјеник главног државног ревизора, каже да извршна власт није до краја испоштовала ниједну системску препоруку ревизије нити ради анализу закупљивања простора. "Зато и имамо наставак праксе да већина институција изнајмљује простор у центру града, гдје су цијене више, мада те институције нису на непосредној услузи грађанима па би, и без цијене закупа, било сврсисходније да су смјештене на периферији, истиче Некић. Подсјећа да руководиоци институција имају слободу избора локације у градовима БиХ, степен опремљености изнајмљених простора и потпуну слободу избора процедуре уговарања закупа јер нису обавезни да у овим пословима примјењују Закон о јавним набавкама. Ова слобода избора и довела је до шаренила у којем се изнајмљени квадрат пословног простора плаћа од 1,4 до 46,8 марака, а стамбени и до 154 КМ за квадратни метар, колико Предсједништво БиХ плаћа у Лукавици у Источном Сарајеву. "У односу на нашу ревизију учинка управљања трошковима закупа рађену за 2011. годину Савјет министара је досад направио један конкретан потез доношењем одлуке о куповини објеката, но и то је проблематично", тврди Некић. Подсјећа да је Савјет министара одлучио да купи објекте за потребе Управе за индиректно опорезивање и тиме смањи трошкове закупа. "Проблем је што овај новац иде за институцију која сада уопште не плаћа кирију ни у Бањалуци ни у Сарајеву за смјештај својих упосленика, а нису издвојили новац за трајни смјештај дијела од око 50 других институција које плаћају кирију. То се не би дешавало да раде анализу", нагласио је Некић. За случај изнајмљивања објеката од НАТО-а у БиХ каже да је проблем политичке природе јер коначно дефинисање располагањем војном и државном имовином зависи од договора политичких лидера, а не од потеза Савјета министара. Рјешавање питања располагања војном имовином један је од услова за напредак БиХ ка чланству у НАТО-у, којем смо само у прошлој години дали 125.000 КМ за кирију иако су бројне касарне Оружаних снага БиХ празне.