Генетски модификована храна на тржишту БиХ?

У БиХ тренутно није допуштена производња, али ни увоз, нити, пак, продаја генетски модификоване хране.

Република Српска 11.03.2014 | 11:00 У БиХ тренутно није допуштена производња, али ни увоз, нити, пак, продаја генетски модификоване хране. Ипак, повремено се у јавност пласирају непровјерене информације да је тржиште у нашој земљи преплављено ГМ производима. Недавно је тако у бх. медијима кружила и листа произвођача хране који наводно користе ГМО у производњи, а чији производи се налазе на нашем тржишту. Између осталих, наведене су одређене чоколадице, супе, грашак, чајеви, зачини, мајонезе, сокови и друге намирнице. Генетски модификовани организми (ГМО) су организми чији је генетски материјал измијењен уз помоћ кориштења техника генетичког инжењерства. Технологија рекомбиниране ДНА је процес у којем се користе молекуле ДНА различитих извора, које се споје у једну молекулу и тако створе нову комбинацију гена. Организам путем такве ДНА стиче нове или измијењене гене. Трансгенетски организам, подскупина ГМО је организам у који је стављена ДНА неке друге врсте. ГМО је састојак генетски модифициране хране. БиХ је једна од ријетких земаља која није чланица Свјетске трговинске организације (WТО). На путу према ЕУ, то ће се неминовно промијенити. Постоји бојазан да би због чланства у WТО, БиХ морала попустити када су у питању стриктни закони забране ГМ хране. Разлог томе је ранија препорука из Европске уније да БиХ усклади своје законодавство када је ријеч о трговини и промету генетски модифицираним организмима, како би били у складу с европским прописима. Међутим, истина је да ни у Европској унији не постоји консензус када је у питању узгој и трговина ГМ производима. Та тема је још увијек отворена, а треба напоменути да већина земаља није “пријатељски настројена” према ГМ храни. Једина модификована биљка чији је узгој уопште допуштен јесте једна сорта кукуруза, али чак и тај кукуруз је забранило девет земаља, међу којима су Француска, Њемачка, Пољска, Аустрија, Мађарска и Италија. Највећи произвођачи ове сорте су Шпанија, Португал, Чешка, Словачка и Румунија, али се тај кукуруз простире на мање него 0,1 посто обрадивих површина у ЕУ. У надлежним институцијама БиХ, увјеравају нас до сада није било ниједног захтјева за стављање ГМ производа на наше тржиште, нити је инспекцијским анализама прехрамбених производа до сада пронађен иједан ГМ производ. За службене контроле хране на евентуално присуство ГМ хране надлежни су инспекцијски органи ентитета и Брчко дистрикта БиХ, односно Федерална управа за инспекцијске послове ФБиХ, Републичка управа за инспекцијске послове РС и Инспекторат Брчко дистрикта БиХ. “Присуство генетички модифицираних организама у храни може се утврдити једино узорковањем хране у складу са важећим прописима и лабораторијским анализама у лабораторијама које су технички и  кадровски оспособљене за анализу присуства ГМО у храни. Агенција за сигурност хране Босне и Херцеговине досад није запримила од стране надлежних инспекцијских органа информацију да је у склопу службених контрола утврђено присуство ГМО у производима о којима се прича о медијима”, казао је Сејад Мачкић, директор Агенције за сигурност хране Босне и Херцеговине. Мачкић појашњава да у складу са важећим прописима у Босни и Херцеговини и Европској унији, одобравању стављања на тржиште одређене генетски модифициране хране предстоји веома захтјевна процедура доказивања да исти нема штетан утицај на здравље потрошача. “У противном, ГМ храна не може добити одобрење за стављање на тржиште. О теоретски могућим хроничним утицајима ГМ хране на здравље људи за сада се не може говорити, јер је протекло премало времена од почетка комерцијализације ГМ усјева до данас. Основни принцип процјене ризика и нешкодљивости ГМ производа је ‘да се оцјењује индивидуални производ, а не технологија’”, каже он. Мачкић напомиње да стратегија процјене ризика за ГМ храну укључује: информације о карактеристикама модификације, укључујући функцију и особине новог гена; нешкодљивост, алергеност и прехрамбену вриједност нових супстанци/продуката експресије унесеног гена; идентификацију и евалуацију свих промјена у саставу модификованог производа, испитивање нежељених појава; утицај модификације на токсиколошка својства нове хране; улогу нове хране у прехрани; потенцијалне учинке прераде и кварења ГМ производа, итд. “Агенција досад није запримила нити један захтјев за стављање генетски модифициране хране на тржиште Босне и Херцеговине, што је прописано Законом о ГМО. Наведеним Законом су прописане казне правним лицима за увоз ГМ хране без допуштења или на недозвољен начин, у распону од 30 000 КМ до 200 000 КМ”, каже он. Напомиње да је, у складу са својим надлежностима и у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко дистрикта БиХ, Агенција уложила велике напоре на уређењу система контроле генетички модифицираних организама у храни и храни за животиње, кроз иницирање и израду Закона о ГМО и подзаконских аката, који омогућавају контролу евентуалног присуства ГМО у храни и храни за животиње. “На приједлог Агенције за сигурност хране БиХ, Вијеће министара БиХ је на 99. сједници одржаној 24.09.2009. године именовало Вијеће за генетички модифициране организме, које је надлежно за давање мишљења о употреби ГМО-а у управним поступцима и другим поступцима по захтјеву надлежних органа, припрему прописа из ове области, праћење стања и развоја у области кориштења генетичке технологије и употребе ГМО-а, те савјетовање надлежних органа о питањима везаним за употребу ГМО-а и генетичке технологије”, каже Мачкић. Додаје да је, у циљу унапређења система контроле генетички модифицираних организама у храни и храни за животиње у Босни и Херцеговини, а у склопу АРДП пројекта Свјетске банке, Агенција осигурала финансијска средства за набавку софистициране лабораторијске опреме укупне вриједности 300.000 КМ, која је додијељена Федералном заводу за пољопривреду Сарајево и Пољопривредном институту Републике Српске. Када је у питању присуство ГМ производа на тржишту Босне и Херцеговине, подаци којима располаже Удружење пољопривредних произвођача и мљекара РС не слажу се са  подацима Агенције за сигурност хране БиХ. “БиХ има закон према којем је забрањена употреба ГМ хране, а онда у инспекцијској анализи, и према подацима које имамо из Завода за здравство РС, од 100 прегледаних узорака имамо 67 генетички модификованих. Према томе, држава која није у стању да проводи своје законе мора да се запита зашто се њени закони на њеној територији не проводе”, каже предсједник Удружења пољопривредних произвођача и мљекара РС, Владимир Усорац, за БУКУ. Према његовим ријечима, соја је највише генетички модификована, а она се налази у многим производима од кобасица, чоколадама, сојином млијеку и многим другим намирницама које се могу наћи на тржишту. Александар Перендић, из Удружења “Без граница Бањалука” које се бави узгојем здраве хране тврди да, и поред строгих закона, и даље постоји могућност да ГМ храна доспије на наше тржиште. Он каже да храна у БиХ улази на разне канале и да се често не може утврдити поријекло производа, јер нема одређену ознаку или, ако је има, садржај етикете на производу није до краја преведен, тако да су поријекло и квалитет таквих производа под знаком питања. Перендић упозорава и на потенцијално штетне састојке који се могу наћи у производима који се не сврставају нужно у ГМ производе. “Доста производа садржи сојин лецитин, који је врло здрава, природна мјешавина фосфолипида и уља, али након катастрофе са ГМ сојом у Аргентини, данас је врло опасно користити било какав производ са овим садржајем, а нарочито сојин лецитин као емулгатор. ГМ производи су се увукли и код нас, а још нису дефинисане ни законске регулативе на тему, које треба да штите и информишу конзументе”, казао је Перендић за БУКУ. У вези са списком ГМ намирница који кружи медијима, Перендић је рекао да су то обично листе производа у којима је идентификован материјал у ком су заступљене прерађевине од ГМО. “Листе садрже свакодневне грицкалице, међу које спада и Цоца Цола, Сникерс и многи други производи које увозимо. Евидентно је да ови производи имају у некој мјери састојке од ГМО, а свједоци смо свакодневно вијести из свијета, које упозоравају на посљедице конзумирања ових недовољно изучених и тестираних живих структура. Знамо да је природа, колико извор живота, толико и пут ка истребљењу, ако се играмо са лабилним балансом, који је лабилнији сваким даном због нашег односа према природи. Ја радије вјерујем тим списковима и увијек провјеравам садржај етикете на производу. Боље избјегавати оно за шта и сумњамо да је опасно по наше здравље, него да будемо лијени и умјесто “лење пите са јабукама” на бакин рецепт, купујемо фаст фоод јунк, који нам скраћује животни вијек и пут је у незнане и знане болести”, каже наш саговорник. Имајући у виду противрјечне информације које смо добили од наших саговорника, поставља се питање шта потрошачи сами могу учинити како би избјегли потенцијално штетне намирнице, и уопште, како би се здравије хранили? Такође, а што је можда још важније, шта као грађани ове државе можемо учинити како би закони, и на папиру, и у пракси, штитили потрошаче? Грађани би прије свега сами требали више да се информишу и поведу рачуна о томе шта конзумирају. Важну улогу у томе имају и удружења за заштиту потрошача, здравствене и образовне институције, стручна јавност и медији. Европске интеграције и учешће БиХ на европском тржишту неминовно повлачи усклађивање закона БиХ са законима ЕУ. Узгој и трговина ГМ производима предмет су јавних расправа и жестоких неслагања у земљама ЕУ. Већом информисаношћу грађана и подизањем свијести о квалитетној храни и здравом начину живота, јавност БиХ ће бити спремнија за активније учешће у процесима доношења одлука у овој области.