Соња Бисерко - хрватски вјештак против Србије

Предсједница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко свједочила је данас пред Међународним судом правде као вјештак Хрватске, у процесу по узајамним тужбама Србије и Хрватске за геноцид на хрватској територији од 1991.

Република Српска 04.03.2014 | 21:29 Предсједница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко свједочила је данас пред Међународним судом правде као вјештак Хрватске, у процесу по узајамним тужбама Србије и Хрватске за геноцид на хрватској територији од 1991. до 1995. године. Како је пренио ХРТ, поред Бисерко, исказ је дао и Франо Кожул, као свједок ког је предложила Хрватска. Хрватска  је у овом процесу предложила укупно 12 свједока, али ће само шест бити испитано пред судом док ће изјаве осталих бити приложене у писаном формату. Суд је забранио да се свједочења објављују прије завршетка усмене расрправе 1. априла. Шеф хрватског правног тима Весна Црнић Гротић је раније најавила да ће Бисерко бити испитина о историјском контексту конфликта у Хрватској почетком деведесетих, а Кожул о злочинима у Вуковару. Свједоци Србије још нису познати, а Хрватска је саопштила јуче, на почетку расправе, да их неће унакрсно испитивати. Током јучерашњег засједања, представници хрватског правног тима представили су своје најважније аргументе у прилог тврдњи за је Србија извршила геноциде. Представници правног тима Србије те тврдње одбацили су као ироничне, јер је српски народ тај који је током акције "Олуја" претрпио геноцид у Хрватској. Србија ће, према плану засједања суда, аргументе из своје контратужбе представити 10. марта, а потом позвати и своје свједоке. Хрватска је 2. јула 1999. године покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те републике од 1991. до 1995. године. Десет година касније Србија је одговорила контратужбом због кршења исте конвенције. Бројним писаним поднесцима указала је на геноцид над српским живљем у Хрватској с посебним освртом на историјиски контекст од почев од масовних логора из Другог свјетког рата.