Међународни тужиоци у БиХ без иједне оптужнице

Међународни тужиоци ангажовани у Тужилаштву БиХ у двије године нису имали ниједну потврђену оптужницу за ратне злочине иако су у том периоду (2009.

Република Српска 03.03.2014 | 21:24 Међународни тужиоци ангажовани у Тужилаштву БиХ у двије године нису имали ниједну потврђену оптужницу за ратне злочине иако су у том периоду (2009. и 2010.) радили на 34 предмета. Овај податак наведен је у Информацији о анализи резултата и ефектима рада страних тужилаца и судија, која је коначно достављена Дому народа парламента БиХ, а затражена је још у септембру 2011. године. И страни тужиоци у посебном одјељењу Тужилаштва БиХ за организовани, привредни криминал и корупцију (ПООК) у двије године свог рада (2003. и 2004.) нису имали ниједну оптужницу одбрањену на суду која би резултирала правоснажном пресудом. Међународни тужиоци у одјељењу ПООК радили су до краја 2009, а на предметима ратних злочина до краја 2012. године. Бариша Чолак, министар правде БиХ, задужен да делегатима Дома народа достави информацију, у свом допису нагласио је да на основу акта Медџиде Кресо, предсједника Суда БиХ, "Није могла бити сачињена ваљана анализа резултата и ефеката рада страних судија". Зато су у информацији наведена само имена 37 страних судија који су у Суду БиХ радили од 2003. до краја 2012, без броја предмета у којима су судили, а за многе није наведено чак ни држављанство. Иако је Дом народа својим закључком тражио комплетне податке за сваког међународног судију и тужиоца појединачно,  такве податке Високо судско и тужилачко вијеће (ВСТВ) није могло доставити министру правде БиХ јер "њима не располаже". Умјесто тога, ВСТВ је министру Чолаку послиједио оно што је добило од Горана Салиховића, главног тужиоца Тужилаштва БиХ. Главни тужилац, уз табеларни приказ броја предмета ПООК-а и Одјељења за ратни злочин на којима су радили страни тужиоци, објаснио је да Тужилаштво БиХ није водило посебну евиденцију о предметима које су водили међународни тужиоци, него су подаци прикупљени "увидом у редовне евиденције кривичних предмета". Салиховић је подсјетио да је стране тужиоце именовао високи представник међународне заједнице у БиХ од 2003. године, а касније их реименовао ВСТВ. "Међународни тужиоци финансирали су се путем донаторских средстава. Њихов рад никад није оцјењиван од стране главног тужиоца Тужилаштва БиХ", образложио је Салиховић, истакавши да главни тужилац Тужилаштва БиХ, у складу с прописима ВСТВ-а, оцјењује рад замјеника главног тужиоца и осталих тужилаца. Међународни тужиоци у седмогодишњем периоду (2006 - 2012) задужили су 180 предмета ратних злочина, што је резултирало са 10 правоснажних пресуда против 16 особа. Њихове колеге у одјељењу ПООК за седам година (2003 - 2009) задужиле су 211 предмета, а све то окончано је са такође 10 правоснажних пресуда. У информацији Тужилаштва нема података да ли су ове пресуде осуђујуће или ослобађајуће. Делегати Дома народа бх. парламента нису изненађени овим подацима. "Учинак страних тужилаца и судија је миноран и није уопште важно чији су новац трошили. Битно је да су, нажалост, своју лошу праксу нерада пренијели на домаће тужиоце и судије", оцијенио је делегат Мехмед Брадарић (СДП), нагласивши да се носиоци правосудних функција у цијелој БиХ понашају као недодирљиви и никоме не полажу рачуне, позивајући се на своју независност. Делегат Крстан Симић (СНСД), који је једно вријеме радио као адвокат, каже да и непотпуни подаци о ефектима рада страних тужилаца и судија показују "препотенцију институција међународне заједнице и ароганцију према грађанима БиХ". "Због ових катастрофалних резултата дошли смо близу тога да су тачне оцјене како је међународна заједница, посебно у предметима политичког криминала, путем својих људи у правосуђу хтјела контролисати и овладати политичким системом у БиХ", рекао је Симић.