Хрватска позвала 12 свједока

Хрватска је позвала укупно 12 сведока да сведочи у корист њене тужбе за геноцид коју је поднела Међународоном суду правде против Србије, међу којима је и председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко.

Република Српска 03.03.2014 | 13:53 Хрватска је позвала укупно 12 сведока да сведочи у корист њене тужбе за геноцид коју је поднела Међународоном суду правде против Србије, међу којима је и председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко.Бисерко ће, према речима шефа хрватског правног тима Весне Црнић Гротић, бити испитина о историјском контексту конфликта у Хрватској почетком деведесетих. Међу сведоцима су стручни сведок Иван Грујић који је од рата наовамо задужен за ископање маовних гробница у Хрватској и идентификовање жртава. Сведок Марија Катић причаће о убиствима у селу Богдановци близу Вуковара, Франо Кожул о злочинима у Вуковару, рекла је Црнић Гротић. Сведоци Србије још нису познати. Испитивање сведока које је предложила Хрватска почеће сутра, али се њихови искази не смеју објављивати до краја усмене расправе пред МСП-ом 1. априла. Шеф хрватског правног тима Весна Црнић-Гротић рекла је данас да ће током усмене расправе у Међународном суду у Хагу Хрватска представити доказе, међу којима ће бити и нових, о томе да је Србија починила геноцид на њеној територији од 1991. го 1995. године, јер "власти у Београду нису желеле да признају злочине". Оптуживши некадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића за лидерство у злочинима које је у име Србије, како је навела, чинила војска распале СФРЈ, Југословенска народна армија (ЈНА), она је навела да ни "садашњи председник Србије Томислав Николић није признао геноцид у Сребреници, нити се одрекао лидера радикала Војислава Шешеља, а ни веза са паравојним формацијама". Ни актуелна влада у Београду није показала спремност да се одрекне злочина које је Србија починила у прошлости, навела је шефица хрватског правног тима, образлажући одлуку Хрватске да задовољење правде тражи пред Међународним судом УН и указујући да то што тужилац Хашког трибунала никога појединачно није оптужио за геноцид не значи да га није било. То је, како је навела, само став тужиоца, док Хрватска поштује став овог суда у спору БиХ-Србија, да је геноцида било (иако држава није проглашена кривом). На почетку усмене расправе пред Међународним судом правде председавајући судија Петер Томка представио је у кратким цртама ток спора између Србије и Хрватске који је почео пре 15 година подношењем хрватске тужбе за геноцид на коју је Србија 2010 одговорила контратужбом. У контратужби, Србија тврди да су хрватске власти починиле геноцид током операције Олуја, у намери да потпуно или делимично униште крајишке Србе као етничку групу. Расправу из прес роом-а прати преко видео бима више од 50 акредитованих новинара из Србије, Хрватске, Русије, Немачке, Француске, Словеније, Холанадије, а ту су и извештачи ЦНН-а и других светских медија. Од 10. марта представници српског правног тима представиће своје најјаче аргументе у прилог геноцида над Србима које је извршила Хрватска држава.