Hrvatska pozvala 12 svjedoka

Hrvatska je pozvala ukupno 12 svedoka da svedoči u korist njene tužbe za genocid koju je podnela Međunarodonom sudu pravde protiv Srbije, među kojima je i predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko.

Republika Srpska 03.03.2014 | 13:53 Hrvatska je pozvala ukupno 12 svedoka da svedoči u korist njene tužbe za genocid koju je podnela Međunarodonom sudu pravde protiv Srbije, među kojima je i predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko.Biserko će, prema rečima šefa hrvatskog pravnog tima Vesne Crnić Grotić, biti ispitina o istorijskom kontekstu konflikta u Hrvatskoj početkom devedesetih. Među svedocima su stručni svedok Ivan Grujić koji je od rata naovamo zadužen za iskopanje maovnih grobnica u Hrvatskoj i identifikovanje žrtava. Svedok Marija Katić pričaće o ubistvima u selu Bogdanovci blizu Vukovara, Frano Kožul o zločinima u Vukovaru, rekla je Crnić Grotić. Svedoci Srbije još nisu poznati. Ispitivanje svedoka koje je predložila Hrvatska počeće sutra, ali se njihovi iskazi ne smeju objavljivati do kraja usmene rasprave pred MSP-om 1. aprila. Šef hrvatskog pravnog tima Vesna Crnić-Grotić rekla je danas da će tokom usmene rasprave u Međunarodnom sudu u Hagu Hrvatska predstaviti dokaze, među kojima će biti i novih, o tome da je Srbija počinila genocid na njenoj teritoriji od 1991. go 1995. godine, jer "vlasti u Beogradu nisu želele da priznaju zločine". Optuživši nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića za liderstvo u zločinima koje je u ime Srbije, kako je navela, činila vojska raspale SFRJ, Jugoslovenska narodna armija (JNA), ona je navela da ni "sadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije priznao genocid u Srebrenici, niti se odrekao lidera radikala Vojislava Šešelja, a ni veza sa paravojnim formacijama". Ni aktuelna vlada u Beogradu nije pokazala spremnost da se odrekne zločina koje je Srbija počinila u prošlosti, navela je šefica hrvatskog pravnog tima, obrazlažući odluku Hrvatske da zadovoljenje pravde traži pred Međunarodnim sudom UN i ukazujući da to što tužilac Haškog tribunala nikoga pojedinačno nije optužio za genocid ne znači da ga nije bilo. To je, kako je navela, samo stav tužioca, dok Hrvatska poštuje stav ovog suda u sporu BiH-Srbija, da je genocida bilo (iako država nije proglašena krivom). Na početku usmene rasprave pred Međunarodnim sudom pravde predsedavajući sudija Peter Tomka predstavio je u kratkim crtama tok spora između Srbije i Hrvatske koji je počeo pre 15 godina podnošenjem hrvatske tužbe za genocid na koju je Srbija 2010 odgovorila kontratužbom. U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu. Raspravu iz pres room-a prati preko video bima više od 50 akreditovanih novinara iz Srbije, Hrvatske, Rusije, Nemačke, Francuske, Slovenije, Holanadije, a tu su i izveštači CNN-a i drugih svetskih medija. Od 10. marta predstavnici srpskog pravnog tima predstaviće svoje najjače argumente u prilog genocida nad Srbima koje je izvršila Hrvatska država.