Живјети у два различита свијета

Амерички експерт за Балкан Стивен Мејер у ауторском тексту за Срну под насловом "Живјети у два различита свијета" сматра да наставак повезаности са Федерацијом БиХ у фиктивној држави и дезинтеграција Федерације могу да одузму Републици Српској шансе за раст и оцјењује да ће Запад наставити да игра улогу силеџије.

Република Српска 28.02.2014 | 10:44 Амерички експерт за Балкан Стивен Мејер у ауторском тексту за Срну под насловом "Живјети у два различита свијета" сматра да наставак повезаности са Федерацијом БиХ у фиктивној држави и дезинтеграција Федерације могу да одузму Републици Српској шансе за раст и оцјењује да ће Запад наставити да игра улогу силеџије. У свјетлу недавних немира у Федерацији БиХ Штефан Филе, комесар за проширење ЕУ, дошао је у БиХ са поруком. Послије разочаравајућег састанка са многим политичким лидерима у БиХ и вођама протеста, Филе је рекао да лидери треба да "слушају свој народ". Тај савјет је поштен. Превише лидера у Федерацији БиХ не чује очај људи који пате због високе незапослености, малих плата, корупције и малобројних прилика да напредују. Али, Филе је додао: "Ово није мој неуспјех, него ваш". Филе је мислио на неуспјешну примјену мишљења Европског суда за људска права из 2009. године у вези са случајем "Сејдић-Финци". У овом случају Суд у Стразбуру утврдио је да Устав БиХ /Анекс 4 Дејтонског споразума/ врши дискриминацију етничких мањина. Истина, чланови 4 и 5 Устава специфично захтијевају да у Предсједништво БиХ буду изабрани Србин, Хрват и Бошњак и да Срби, Хрвати и Бошњаци буду бирани у Дом народа парламента БиХ. Филеова критика неспремности политичара да промијене Устав и његова критика политичких лидера због економских, политичких и социјалних неуспјеха у БиХ су повезане. У оба случаја критика Филеа као и критике ЕУ, Берлина, Лондона и Вашингтона имају везе са политички фаталним нескладом између Запада и политичке стварности у БиХ. Запад је изградио БиХ у освит балканских ратова из деведесетих година 20. вијека као неку врсту инжењерског пројекта. У свим расправама у то вријеме о будућности бивше Југославије претпостављено је да ће постојати и да мора постојати земља по имену БиХ. И да она мора да има границе које је БиХ имала у старој Југославији и да мора бити мултиетничка. Није било логичних аргумената који би подржали такву одлуку. У ствари, логика је указивала на супротно. Када је одлука једном донесена, она је "зацементирана" у свијести западних политичара и политике Запада. Тако је остало до данас, а подржано је празном реториком, бесмисленим паролама и нашминканим диктатима из западних пријестоница. Када је ријеч о БиХ, то је свијет у којем они живе. Међутим, то није свијет у којем живе политичари и народи БиХ. Свакако, они су осјетљиви на захтјеве Запада и диктате зато што желе да удовоље Западу. Али, истовремено, званичници БиХ живе у свијету који није мултиетнички, гдје не само што морају да заштите етничке интересе, него и своје интересе и каријере. Сувише често сукоб између ова два свијета ствара фрустрацију, конфузију и плашљивост политичара у БиХ - углавном у Федерацији - и ствара додатне захтјеве и диктате од стране западних званичника. Али, та динамика се мијења када се основни етнички и лични интереси политичара у БиХ директно сукобе са захтјевима Запада. Када се то деси, етнички и лични интереси званичника у БиХ постају важнији и, иако често нису у антагонизму према западним званичницима, они постају пасивно агресивни док олуја не прође и док се западни званичници не окрену неком другом питању. То је управо оно што се десило у реаговању на немире, а посебно на пресуду из случаја "Сејдић - Финци". Осим тога, политичари су склони да посматрају немире као покушај "дестабилизације" једног или другог ентитета од стране непријатеља који доводе у питање њихове интересе и етничке интересе њихових народа, умјесто као крик бола и очаја, што они јесу. Њихова неспремност да уклоне етнички протекционизам из Устава покреће иста брига - пријетња по етничке и личне интересе. Истина је, Република Српска је већ пристала да одустане од прописа да се за функцију може кандидовати само Србин, али то Републику Српску неће коштати ништа пошто већинско српско становништво у Републици Српској гарантује да ће Срби бити изабрани. То је много већи проблем у Федерацији, гдје отварање функција о којима се одлучује на изборима за мањине може да наруши или чак поткопа доминацију Бошњака, а нарочито Хрвата. Без фундаменталне промјене сукоб између ова два свијета наставиће се - на штету оба ентитета. Федерација ће наставити да се растаче економски и стагнира у политичком смислу до још озбиљније експлозије. Република Српска ће наставити да игра игру "мачке и миша" са Федерацијом - једном ногом у БиХ, другом у независности. Политичка ситуација у Републици Српској је стабилнија и, иако је економска ситуација лоша, није толико тешка као у Федерацији. Али, наставак повезаности са Федерацијом у фиктивној држави и дезинтеграција Федерације могу да одузму Републици Српској шансе за раст. За све то вријеме Запад ће наставити да игра улогу силеџије.