Ко су Срби који су добили Пулицера?

Један Србин добио је Нобелову награду, њих шест окитило се Оскарима, а престижну Пулицерову награду која се додељује од 1917.

Република Српска 28.02.2014 | 09:51
Ко су Срби који су добили Пулицера?
Један Србин добио је Нобелову награду, њих шест окитило се Оскарима, а престижну Пулицерову награду која се додељује од 1917. за највеће доприносе у новинарству, књижевности и компоновању добила су три Србина! Награду је установио амерички новинар и издавач мађарског порекла Џозеф Пулицер, који је, након смрти 1911, оставио свој новац Универзитету Колумбија. Најпознатији добитник Пулицерове награде међу Србима био је велики научник и проналазач Михајло Пупин, чија биста краси Колумбију на којој је радио као професор. И док је податак да је Пупин први Србин који је освојио Пулицера познат колико и да је Иво Андрић освојио Нобелову награду, далеко мање се причало и писало о раду преостале двојице Срба који су такође “узели” престижно признање. Реч је о једном од највећих модерних америчких песника српског порекла – Душану Чарлсу Симићу и новинару “Њујорк Тајмса” Волтеру Богданићу, који је награђен са чак три Пулицерове награде! Након што је Пупин ’24. године освојио Пулицера за аутобиографски роман “Од пашњака до научника”, тек 1990. исто признање је добио Симић. Најмлађи међу добитницима, Богданић, првог Пулицера узео је 1988, другог 2005, а трећег 2008 године. Новинар Волтер Богданић (1988, 2005, 2008) Волтер Богданић је првог Пулицера добио као репортер “Вол стрит журнала” за истраживања и серију написа о илегалним медицинским лабораторијама у Америци, на основу којих је написао књигу “Велика бела лаж”. Другог Пулицера освојио је за истраживање несрећних случајева у америчкој железници, под називом “Смрт под вагонима”, а трећег за истраживачки текст о отровним кинеским производима на америчком тржишту. Волтер (1950) потиче из старе српске колоније у Чикагу. Отац му је као емигрант радио у челичани, а деда му је био угледни београдски трговац и власник хотела “Палас”. Новинарство и политику је студирао на Универзитету Висконсин, а као професионални новинар почео је да ради 1973. Остаће упамћен по речима да му је “српско порекло важније од свих награда у животу”, али и да све што је у животу постигао “дугује српском васпитању”. Ево шта је рекао примајући трећег Пулицера: “Верујем да добро новинарство мења стварност. Трудим се само да истина буде јача од покушаја да се њом манипулише, јер слободна и објективна реч уме да убије лаж. Књижевник Душан Чарлс Симић (1990) Душан Чарлс Симић (1938) један од најаутентичнијих авангардних песника, а славу је стекао генијалним стиховима “о Одисеју који прави грчку баклаву” и “Офелији која жваће жваку”… Велику награду добио је 1990. за збирку “Тхе Wорлд Доесн’т Енд”, пошто му је за длаку измакла четири године раније за збирку Изабраних песама од 1963. до 1983. Из родног Београда, Симић је с породицом отишао у Америку 1954. Било му је свега 16 година. Одрастао је у Чикагу, а дипломирао на Њујоршком Универзитету. Прве запажене поетске успехе направио је раних седамдесетих. Симић је познат као стваралац који је написао можда најбоље редове о џезу и философији, својевремено је проглашен државним песником САД, а на питање које му је најживље сећање на родни Београд, рекао је за “Новости”: “Јурцање около с другом децом у последњим месецима рата. Још могу да чујем своју мајку како ме дозива, док ноћ почиње да се спушта на окупирани град или неке комшије, које ме заустављају на улици да би ми рекли како је мајка обећала да ће ме убити кад се вратим кући”. Научник и проналазач Михајло Пупин (1924) Мало ко не зна, али подсећања ради, Михајло Идворски Пупин (4. октобар 1854 – 12. март 1935) био је професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД. Током научног и експериметалног рада дао је значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике. Његово најважније откриће били су Пупинови калемови. Коришћење поменутих калемова у телефонским разговорима на великим раздаљинама, у његову част названо је пупинизација. Пупин је био и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. На Лондонској мировној конференцији 1913. помагао је српску делегацију, а захваљујући превасходно својим личним везама с америчким председником Вудроом Вилсоном, пресудно је помогао Србији, односно новој заједничкој држави, током Првог светског рата и непосредно потом, за време мировних преговора. Верује се да је његовом заслугом Србији припао део Баната који је упркос саставу становништва одлуком великих сила већ био намењен Румунији. Био је ожењен Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка. Имао је с њом кћерку Варвару, удату Смит. Преминуо је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлаун у Бронксу.

Коментари / 0

Оставите коментар