Интерпол трага за 141 држављанином БиХ

У централном регистру Интерпола тренутно се налазе имена 141 држављанина БиХ за којима су расписане потјернице, а међу њима су осумњичени за ратне злочине, убиства и тешка убиства, шверц дрогом, пљачке, силовања, финансијски криминал и бројна друга кривична дјела.

Република Српска 24.02.2014 | 10:56 У централном регистру Интерпола тренутно се налазе имена 141 држављанина БиХ за којима су расписане потјернице, а међу њима су осумњичени за ратне злочине, убиства и тешка убиства, шверц дрогом, пљачке, силовања, финансијски криминал и бројна друга кривична дјела. Број лица са бх пасошем која су на списку Интерпола повећан је током посљедњих неколико година. На сајту Међународне криминалистичке полицијске организације 2012. године било је 80 особа које имају бх. држављанство. Интерпол, између осталих, трага за Нишлијком Бојаном Митић, која има и бх. држављанство, а ријеч је о чланици међународне криминалне групе "Пинк Пантер". Ова организација Митићеву тражи због разбојништва, а за њом су потјерницу расписали и Уједињени Арапски Емирати након пљачке златаре у Дубаију. Фотографија, као и лични подаци Мирослава Кутлеа, бизнисмена рођеног у Широком Бријегу, такође су на сајту Интерпола, гдје се наводи да га терете за прекршаје из области финансијског криминала. Занимљиво је да бројна лица за којима трага Интерпол, поред бх. држављанства, имају и држављанство неке друге државе, често Србије и Хрватске. На списку је и шест жена са држављанством БиХ, од којих једна има и пасош Бјелорусије. На сајту Интерпола и име Божидара Вучуревића, ратног начелника Требиња Драгомир Јовичић, стручњак за безбједност, каже да су многи становници других земаља нашли интерес "да иду према БиХ". "Откуд потреба да узму баш држављанство БиХ? То треба да буде индиција безбједносним агенцијама да обрате пажњу на таква лица. Овдје је у претходном периоду било лако доћи до држављанства. Али, проблем је што у БиХ немамо добро организован полицијски систем. Имате више безбједносних агенција које су надлежне за исте ствари", оцјењује Јовичић. Претпоставља се да су бројна лица са бх. држављанством за којима трага Интерпол данас у БиХ, али држава није дужна да их испоручује. Јовичић каже да такве особе, ако су у БиХ, треба да надзиру домаће полицијске агенције. "Полиција на терену треба да зна гдје се та лица крећу, с ким се друже. Потребно је вршити контролу над њима", наглашава Јовичић. Како смо се увјерили на сајту Интерпола, Међународна криминалистичка полицијска организација, између осталих, у свом регистру и даље има име Божидара Вучуревића, ратног начелника Требиња, а за којим је расписана потјерница због ратног злочина против цивилног становништва. Списак је однедавно "краћи" за једно име, а ријеч је о Манојлу Миловановићу, бившем генералу Војске РС, који је избрисан из централног регистра. Према подацима са станице ове организације, од земаља у региону, највише особа на потјерници има Србија, и то 162, слиједи Хрватска са 160, те БиХ са 141. Интерпол трага за 66 словеначких држављана, те 30 особа из Црне Горе и 26 из Македоније.