Нема силе која ће зауставити изградњу “Јужног тока”

Руски експерт за Балкан Јелена Пономарјева поручује да ће се Русија борити за своје пројекте у Републици Српској и Србији и истиче да нема те силе која ће зауставити изградњу гасовода "Јужни ток".

Република Српска 20.02.2014 | 08:39 Руски експерт за Балкан Јелена Пономарјева поручује да ће се Русија борити за своје пројекте у Републици Српској и Србији и истиче да нема те силе која ће зауставити изградњу гасовода "Јужни ток".Пономарјева сматра да Европа не треба да се свађа са "Гаспромом", пошто ће њене потребе за гасом у наредним деценијама само расти, те да је изградња гасовода кориснија Европи и јужним земљама него Русији. "Према прорачунима, потражња за природним гасом у Европи до 2030. године 'порашће' за 25 одсто, од чега ће се 80 одсто гаса увозити", истиче Пономарјева за Срну. Она оцјењује да би Русија имала финансијске трошкове и губитак добити у случају најнепријатнијег сценарија - да изградња "Јужног тока" буде обустављена, али да то не би било фатално за руску економију, док би за Европу одустајање од руског пројекта значило низ енергетских и политичких криза. Пономарјева наводи да су европски чиновници од дипломатских алузија и жеља прешли на отворен диктат, тражећи преиспитивање уговора о изградњи "Јужног тока", што представља најбаналнију пријетњу и уцјену. ЕУ тврди да међувладини уговори Москве са земљама кроз које ће проћи "Јужни ток" немају правну снагу, а Пономарјева оцјењује да, према логици европских чиновника, правну снагу тим документима не дају владе и парламенти земаља, него Трећи енергетски пакет /ТЕП/, према којем испоручилац гаса не може бити власник гасовода. Она појашњава да би то значило да "Гаспром" изгради гасовод, али да није његова брига чији ће гас њиме протицати и по којој цијени!? "Настаје чудна ситуација да је оно што одговара националним интересима и економијама, рецимо, Србије и Републике Српске - 'опасно' за ЕУ", указује Пономарјева. Став Београда да о "Јужном току" треба да се договоре Москва и Брисел, Пономарјева коментарише као потез којим руководство Србије односе Москве и Београда непосредно ставља у зависност од развоја односа Москве и Брисела. Пономарјева оцјењује да изградња "Јужног тока" кроз Србију не зависи само од Москве и Запада, него и српске стране и изражава бојазан да би Србија могла да иницира преиспитивање међувладиног руско-српског уговора, који се тиче "Јужног тока" и Нафтне индустрије Србије /НИС/, па чак и да га замрзне. Она наводи да су у руском Министарству енергетике увјерени да неће доћи ни до каквог раскидања уговора за "Јужни ток", јер је већина уговора закључена још 2008. године, односно прије ступања на снагу Трећег енергетског пакета. Према мишљењу руководилаца руских енергетских ресора, међувладини уговори који су закључени са другим земљама о "Јужном току" правно имају већу тежину од осталих закона ЕУ. "Ријеч је о дискриминацији руских компанија на европском тржишту пошто је Трећи економски пакет, на који се позива Брисел, супротан Споразуму између Русије и ЕУ у дијелу подстицања и заштите инвестиција, као и нормама Свјетске трговинске организације", прецизира Пономарјева за Срну. Ако ЕУ буде подносила тужбе против "Гаспрома" због неиспуњавања норми Трећег економског пакета, оцјењује она, руска страна може да одговори симетрично, а Москва је већ поручила да спрема тужбе против ЕУ због ограничења, које је успоставио озлоглашени Трећи енергетски пакет. Пономарјева истиче да је "Гаспром" већ нашао купце за сву претпостављену количину гаса од 63 милијарде метара кубних годишње. "Јужни ток' омогућава сигурну испоруку гаса, инвестиције, нова радна мјеста и активирање финансијско-банкарске сфере земаља које су укључене у реализацију пројекта", закључује Јелена Пономарјева, доктор политичких наука и професор Московског државног института међународних односа Министарства иностраних послова Русије.