Траже посао, а Бога моле да не раде!

Њемачки Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг (ФАЗ) донио је чланак о бх омладини "која има нереална очекивања, тражи посао али не и рад и да су и сами криви за мизерију у којој живе", преноси Радио Деутсцхе Wелле.

Република Српска 15.02.2014 | 13:07 Њемачки Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг (ФАЗ) донио је чланак о бх омладини "која има нереална очекивања, тражи посао али не и рад и да су и сами криви за мизерију у којој живе", преноси Радио Деутсцхе Wелле. Потресан број - Када на југу или истоку Европе дође до немира, не прође дуго а да се они не образложе високом стопом незапослености младих. Ништа другачије није ни са протестима у БиХ. Политичари у БиХ нису у стању да сузбију незапосленост младих - писало је ових дана, рецимо, у швајцарском листу Неуе Зüрцхер Зеитунг (НЗЗ). И заиста, у БиХ је, према наводима Свјетске банке, 58 посто младих између 15 и 24 године незапослено. То је чак за балканске стандарде потресан број. Да ли је БиХ држава у којој корумпирана политичка елита не даје шансу младим и добро образованим људима? Словенка Катарина Цвикл, која од 2012. ради за најбољи Институт за социолошка истраживања у БиХ 'Популари', даје другачији одговор на ово питање. Из емпиријски поткријепљене анализе и студије пуно се може научити о БиХ, као напримјер да су многи незапослени млади Босанци и Херцеговци сами криви за мизерију у којој живе. Студија се прије свега бавила апсолвентима високошколских установа. На ту идеју су дошли у Институту "Популари", тражећи подмладак. - Искуство које смо стекли с њима било је узнемирујуће, од апликација за посао, преко интервјуа, до радног морала - каже Катарина Цвикли додаје да су и многи потенцијални послодавци стекли су сличан утисак, "тако да смо дошли до закључка да о томе морамо покренути јавну расправу". То им је и успјело и то са веома провокативним тезама. У БиХ се стално тврди да је лоша економска ситуација и недостатак могућности за посао разлог незапослености. Али и сами млади сносе свој дио одговорности. То почиње са нереалним очекивањима многих апсолвената. Стално им говоре да су они елита земље и да посао чека на њих. Њихови погледи долазе и од њихових професора, који углавном припадају старој YУ-школи. Из године у годину је у БиХ све више студената. У посљедњих 15 година тај број се удвостручио. У 2000. их је било 58.000, а сада их је 115.000. Родитељи подупиру своју дјецу у вјеровању да су они превише драгоцјени да би радили неки посао који није довољно престижан или који није у складу са њиховим образовним профилом, каже се у студији Института "Популари". Многи студенти не желе ни да знају за праксу, за похађање семестара на факултетима у иностранству, гдје би се уз додатне послове сами могли финансирати или даљем образовању. Нереална очекивања У Великој Британији, гдје је Катарина Цвикл завршила студиј, студенти сами уз разноразне послиће финансирају барем дио трошкова страшно скупог студија. Заправо, код великог броја бх. студената амбициозност се испољава у погледу њихових нереалних очекивања и то је искуство које је направио и Давор Одобашић, директор приватног портала за посредовања посла фирмама под називом: посао.ба. - Професори их чак убјеђују да су неки послови за њих срамота. А управо почетници са оваквим гардом немају шанси да добију или задрже посао - говори Одобашић. Јасмин Бешић, директор Омладинског центра "Култ" стално пита новопечене академце како виде своју будућност. - Многи од њих сањају да сједе у кафићу и преко телефона оркестрирају своје сараднике - каже он. Анкете показују да су посебно омиљени послови у државној служби, у Електропривреди или Телекому. ' - Многи млади људи траже посао, али не и и да раде и немају интереса за рад и залагање - додаје Бешић. Није му јасно како неко може са двадесет и нешто или 30 година живота бити задовољан са платом од 1.000 КМ и истим послом и пита се: "Па гдје им је амбиција?" Анкете показују и да многи, у потрази за послом, нису спремни да напусте свој родни крај. Али, да ли млади људи са оваквим гардом и ставовима могу да криве корумпиране политичаре за то што су незапослени? Институт Популари је критикован у БиХ због ове студије. - Извјештај приписује кривицу младима без посла и амнестира политичаре. Осим тога, "Популари" се није запитао због чега бх. факултети производе апсолвенте који немају шанси да се снађу у пословном животу. Критика није неоснована - каже Катарина Цвикл и најављује наредну студију, која ће се позабавити образовним системом у БиХ, закључује се у чланку листа Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг.