Станковић: Орићеви монструозни злочини

Патолог Зоран Станковић очекује да ће Насер Орић одговарати за српске жртве, које су убијане на монструозан начин - клане и сакаћене, и открива да је добио захтјев да поново достави своју документацију правосуђу за нека мјеста и људе, што ће учинити наредних дана.

Република Српска 02.02.2014 | 10:41 Патолог Зоран Станковић очекује да ће Насер Орић одговарати за српске жртве, које су убијане на монструозан начин - клане и сакаћене, и открива да је добио захтјев да поново достави своју документацију правосуђу за нека мјеста и људе, што ће учинити наредних дана.Станковић, који је радио обдукције убијених Срба, истиче за Срну да је дошло вријеме да се о свему проговори те да, на основу свих доказа и обдукционих налаза, буде подигнута квалитетна оптужница, јер су Орић и његова јединица одговорни за многе српске жртве на подручјима општина Сребреница и Зворник. "Углавном се говорило о жртвама Насера Орића и јединица које су биле на том простору под његовим руководством и његовом командом. То су године 1992, 1993. и 1994. када је он био на том подручју", појашњава Станковић, који је тренутно шеф Координационог тијела за југ Србије. Станковић је тих година вршио обдукције лешева српских жртава из села Каменица, Факовићи, Ратковићи, Скелани, Залазје, Кравица и других мјеста уз Дрину, што је документовано видео-записима и фотографијама и предато Хагу и правосуђу БиХ и Републике Српске. Жртве су убијане на више начина, оштрицама сјечива, ножем, тупим предметима, пројектилима, минско-експлозивним средствима, а карактеристичне повреде су од замаха оштрице, као што су одсијецање дијелова тијела, главе, ушију, удова, прстију... Станковић појашњава да су Срби убијани на свиреп начин и подсјећа на примјер Миладина Ашчерића, чије тијело је пронађено у Каменици у једној јами, а била му је одсјечена глава, која је касније пронађена. Патолог Станковић сјећа се и случаја свирепо убијене жене која се презивала Ковачевић, старе више од 70 година, за коју се знало да је непокретна, а која је пронађена у војничкој униформи код Скелана са више убода у тијелу и на врату, мада ни на који начин није могла бити војник. Станковић подсјећа и на примјер жене која се презивала Ристић, која је имала одсјечене прсте и велику повреду од ножа на врату. Посебно тежак злочин извршен је над једанаестогодишњим дјечаком који се презивао Стојановић, који је монструозно убијен када се вратио по свог пса. Изрезан му је крст на стомаку и убијен је метком у главу. Станковић наводи да су нека тијела српских жртава била оштећена ватром и подсјећа на оца и двојицу синова Ранкића, од којих су прнађени само дијелови костура, без меког ткива и дијелови лобање. Познат је и случај двоје дјеце Димитријевића, од пет и седам година, која су упуцани на мосту код Скелана, када је једно одмах умрло, док је друго касније подлегло ранама. Станковић је своју документацију, видео и фото записе о обдукцијама, предао Хашком трибуналу у вријеме када се судило Орићу, али је тај суд, из неког разлога, одустао од намјере да га позове да свједочи, а Орић је чак ослобођен. Патолог Зоран Станковић није рекао ко му је тачно тражио документацију, наводећи да је српско тужилаштво замољено да прикупи податке да би били достављени поново надлежним органима, а он претпоставља да је ријеч о, вјероватно, органима БиХ или Републике Српске.