Данас је Дан без дуванског дима

Национални дан без дуванског дима обиљежава се посљедњег јануарског дана.

Република Српска 31.01.2014 | 11:29 Национални дан без дуванског дима обиљежава се посљедњег јануарског дана. - Пушење је један од пет фактора за настанак и развој кардиоваскуларних обољења - са пушењем научници повезују више од 40 различитих обољења и оно се налази на скали ризичних понашања која доводе до прераног умирања", каже Стела Стојисављевић, љекар у Служби социјалне медицине Института за јавно здравство Српске. Стојисављевићева прецизира да у Републици Српској 28,7 одсто одраслог становништва свакодневно пуши, а да је међу свакодневним пушачима више од половине оних који пуше 20 и више цигарета дневно. Највећи број свакодневних пушача је од 55. до 64. године старости. У Српској је 2,3 одсто повремених пушача, а повремени пушачи су чешће жене од мушкарца, и то старосне доби од 25. до 34. године. Према резултатима Истраживања здравља становништва Републике Српске из 2011. године, у значајно већем проценту пуше мушкарци него жене, и у односу на републички ниво чешће пуше особе са основном и средњом школом. - Поређењем резултата Истраживања здравља становништва Републике Српске из 2002. године када је проценат пушача био 33,6 одсто и резултата Истраживања из 2011. године уочавамо пад учесталости пушења у популацији одраслог становништва“, наводи Стојисављевићева и оцјењује да је томе допринио сет закона о контроли дувана Српске, који је донесен 2004. године, као и повећање пореза и акциза на дуван и дуванске производе. Она сматра да су повећаној свијести грађана о штетности пушења допринијеле и бројне промотивне активности, информативно-едукативне кампање, рад са пацијентима у здравстевним ординацијама... - Као и у већини земаља у свијету, тако и у Републици Српској пушење представља један од водећих јавно-здравствених проблема. Осим вишеструких посљедица на здравље, пушење има и негативне економске и социјалне посљедице“, упозорава она. Стојисављевићева истиче да се у дуванском диму налази више од 4.000 штетних хемијских супстаници, од којих је педесетак на листи канцерогених. Годишње у свијету умре више од пет милиона особа старијих од 30 година од посљедица пушења, што отприлике значи један смртни случај сваких шест секунди. Према процјени Свјетске здравствене организације /СЗО/, 42 одсто свих опструктивних болести плућа повезано је са употребом дувана. "Ако посматрамо масовне незаразне болести, пушење је одговорно за десет одсто смртних случајева од кардиоваскуларних болести, 22 одсто смртних случајева од канцерогених обољења и 36 одсто смртних случајева од респираторних обољења", напомиње Стојисављевићева. Она наглашава да је, према подацима СЗО, 12 одсто свих смртних случајева у свијету код особа старијих од 30 година у вези са пушењем.