Балкан буре барута

Кроз двадесетак година, карта Европе могла би изгледати потпуно другачије него сада.

Република Српска 31.01.2014 | 21:13 Кроз двадесетак година, карта Европе могла би изгледати потпуно другачије него сада. Тешко да ће сви до независности доћи мирним путем. После Другог светског рата границе држава су се јако тешко мењале, а тако је и последњих година. Следбеници Виктор Јануковича, најавили су да ће се, у случају да на власт дође опозиција, полуострво Крим одвојити од Украјине. Две државе које би тако настале могле би да буду само почетак. Република Српска: “буре барута” Вође Републике Српске сматрају да нема препрека да се овај ентитет осамостали откако је Косово прогласило независност од Србије. Прогноза поприлично анонимног америчког аналитичара Јустина Потлеа каже да би Република Српска могла да буде независна до 2025. године. У неком сценарију у којем би међународна заједница то допустила, отворило би се и питање друга два конститутивна народа БиХ као и Санџака са већинским муслиманским становништвом. Војводина: тражи независност Војводина имс статус аутономне покрајине, али неки политичари и невладине организације предложили су да Србија постане савезна држава у чијем саставу би били Република Србија и Република Војводина. Европска унија говори о потреби решавања бројних питања у вези са војвођанском аутономијом. Није реално очекивати да ће Војводина у скорије време постати независна држава, већа аутономност могла би да буде корак да се и то једног дана оствари. Шкоти: ускоро на референдум Шкоти ће 18. септембра ове године одговорити на питање: “Треба ли Шкотска да буде независна земља?”, а већина анкета засад показује да ће Шкоти одбити да изађу из заједнице са Енглеском, Велсом и Северном Ирском. Уколико одлуче другачије, Шкоти ће одмах ући у преговоре са Вестминстером и Европском унијом око транзиције независне Шкотске у Европску унију. Од свих набројаних земаља, Шкотска би до независности могла да дође уз најмање отпора и уз најмање тензија. Баскијци и Каталонци: држе Мадрид на иглама Баскија, која је једним делом смештена у Француској, а другим у Шпанији, већ годинама, интензивније или мање интензивно, тражи независност. ЕТА, која је у међувремену одустала од насилне борбе за независност, то је покушала да учини на силу. Каталонци би ове године требало да изађу на референдум о самоопредељењу који су им обећали владајући из каталонске владе. Каталонски парламент је у прошле године донео Декларацију о суверенитету и праву каталонског народа да одлучи и изгледа да ће шпанске покрајине, пре или касније, постати независне. Али, централна власт у Мадриду јасно је рекла да се такво гласање неће одржати.Жељу за независношћу од Шпаније могле би да искажу и Галиција и Андалузија. Белгију на окупу држи Брисел Фламанци су богатији од Валонаца па и више желе независност, а разликује их и језик. Тешко је очекивати да ће ове две покрајине у скорије време постати независне државе, јер је у главном граду седиште Европске уније. Вероватнији сценарио био би да покрајине стекну већу аутономију у склопу садашње државе. Ватрени Корзиканци Француска је Корзику 1769. године заузела и задржала је у свом саставу до данас. У наслову wеб странице која поручује Французима – “идите кући!”, стоји ”Корзика НИЈЕ Француска”.  Корзикански покрет за независност данас није толико јак као на пример каталонски, али могао би да ојача ако се у Европи покрене тренд стварања нових држава. Сардинија и Паданија: почетак поделе Италије? Становници Сардиније могли би да траже независност од Италије. Сардинија и Корзика су суседна острва. Иако је велик број становника за независност, странке које се залажу за њу не добијају велику подршку на изборима, наводе неки извори. Политичка странка Лега Норд (Северна лига) се од 1991. заузима за независну Паданију, односно шире подручје долине реке По, која се налази на северу земље јер је Италија земља подељена на богати север и сиромашнији југ. Бивши СССР најризичнији Самопроглашена држава Трансдњестар се налази између реке Дњестар на источној граници Молдавије са Украјином, она је један од многих могућих извора сукоба око независности на подручју бившег СССР. Молдавија је не признаје као државу. Ту су још и Чеченија, Абхазија, Јужна Осетија… Слободно можемо рећи да је опасност од сукоба на овим подручјима можда и највећа.