Слике страха у Републици Српској

Милорад Додик стално се слика са неким од највиших званичника Србије - ако није Вучић, онда је на дагеротипу Тома; па комплетна Влада Србије, па министри у синглу/дублу/мјешовити парови.

Република Српска 29.01.2014 | 23:25 Милорад Додик стално се слика са неким од највиших званичника Србије - ако није Вучић, онда је на дагеротипу Тома; па комплетна Влада Србије, па министри у синглу/дублу/мјешовити парови... Свака фотографија је слика Додиковог страха од оних са којима позира. Што су фотографије чешће, страх је већи. Потпуна параноја. Новим, новим и новим сликањем покушава да га умири, али не иде. Страх га паралише, па наново јури у Београд на пробе „Солунаца“, а најрађе из Београда не би ни долазио. Запослио би се у Томином или Вучићевом кабинету, само када би могао. Дегутантно је већ гледати како се његови страхови представљају као сарадња са Србијом, која готово да и не постоји; као заједнички пројекти са Србијом, који уопште не постоје; као најаве нових пројеката, који никада неће заживјети... Дегутантно је посматрати овдашњег кабадахију како се као црв увија пред Николићем и Вучићем, како им полтронише, како им се умиљава, безочно лаже... Заиста, на шта спаде та громада примитивизма, насилништва, безобразлука, бруталности. Готово да бих могао да почнем да га жалим. Додиков страх је реалан, јер зна да, упркос повеликом албуму заједничких дружења, није попеглао односе ни са Николићем ни са Вучићем. Један други албум посебно га престрављује - онај са сликама Драгана Ђурића, којег саслушавају у србијанском Тужилаштву за организовани криминал. Зона сумрака. Није ни чудо што се Додик боји Београда, иде у Републици Српској/БиХ изборна година. А иде и у Србији. С нестрпљењем очекујем Додиков наступ у „Арени“/“Пиониру“ на којем ће поносно и снажно подржати Тадића/Ђилса и устврдити да  „Србијом владају политички побачаји“. Можете ли замислити Додика да то изговори на завршном скупу Демократске странке/фронта? Тешко. Та оваплоћена кукавица сакриће се у мишију рупу и молити Бога да се заборави оно што је узвикивао прије непуне двије године (17. маја 2012.). Најрађе би Додик на скупове СНС-а, па да, као прави жути „петоколонаш“, ожеже и по Ђиласу и по Тадићу. А онда их назове и каже: „Ма јебеш то, само сам се шалио. Знаш ове побачаје, знају бити гадни“! А са њим у ауту Владика Григорије, који је већ одавно продао и образ и вјеру за Додикове милионе. А не би му били мрски ни они од нове србијанске власти. Није Владика магаре, па да не зна да новац нема боју. Сада једно изузетно тешко питање – Шта ради опозиција у РС док Додик тражи лијек за параноју? Ништа. Нула. Апсолутна нула. Неко ће примијетити да су се вратили у Скупштину. Шта се друго могло очекивати од те с коца и конопца групе, већ да подвију реп и „неуобичајеним методама“ још једном покажу колико су импотентни. И потврде да је напуштање Посебне сједнице парламента био њихов искорак у кловновске воде. Ни тамо се нису снашли, очито је. Чим су се, брже боље, вратили у Народну скупштину РС. Опозиција се не слика са државним врхом Србије. Премда би, радо, поцијепали све Додикове албуме. Али, не усуђују се. Ма колико то прикривали, они би се, готово сви, најрађе нон стоп фотографисали са Додиком. Или запослили у његовом кабинету. Тврде да још увијек припремају економске/социјалне/финансијске/привредне планове! Да се прекрстиш - зар се то ради у изборној години. А шта су делали претходне три? Смјењивали Бећировића, чија је политичка тежина нула и нису га смијенили; раније су нападали ЦЦИ, па критиковали хигијеничарке у страначким просторијама. Нису стигли од толике политичке активности направити планове. Сада преписују са нета. И афере и „пројекте“. У СДС-у је најчешће на удару БН ТВ. Истина, не „ударају“ их изравно, али хињски, испод појаса и испод сваког нивоа, чине то перманентно. Кад већ не смију Додику ништа, зашто се не би острвили на БН ТВ, јер, забога, није их Тришић још довео на власт. А они су тако нестрпљиви да је преузму. Страначка медијска клика СДС-а још увијек живи у средњем вијеку; не постоји за ту булументу јавност, већ само ублехашко-удбашке полуинформације. Да се најежиш. Виђенији СДС-овци највише су забављени како сачувати Додикове тајкуне, зато и немају времена за критику Режима (о томе ускоро опширно). Наравно, Босићеви најближи сарадници ухљебљују своје најближе. Ко ће коме до свој своме. А Босић тврди – само што нисмо кренули. Већ пола године. И инсистира на томе, ноктима се грчевито држећи за врата ормара, из којег га ни пушком неће истјерати. Јер му је тамо најудобније и најсигурније. Босић је много много прије Додика сопствене страхове претворио у политичку платформу. И ојачао је, окружујући се кукавицама, какав је и сам. И, то треба посебно нагласити, незналицама, чији је крајњи домет неки провинцијски Дом културе и организовање игранки у њему. Кад год се погледа у огледало, Босић има шта и видјети - у њега буљи Цар Тројан. И то без ушију. Да их има, бар оне козије, до сада би чуо ехо јавности, која упорно понавља да је опозиција слаба, никаква, инертна, ушкопљена, безлична. И бескрвна, ако се у опозицију још увијек рачунају и рушевине ПДП-а.   хттпс://слободанвасковиц.блогспот.цом/