Slike straha u Republici Srpskoj

Milorad Dodik stalno se slika sa nekim od najviših zvaničnika Srbije - ako nije Vučić, onda je na dagerotipu Toma; pa kompletna Vlada Srbije, pa ministri u singlu/dublu/mješoviti parovi.

Republika Srpska 29.01.2014 | 23:25 Milorad Dodik stalno se slika sa nekim od najviših zvaničnika Srbije - ako nije Vučić, onda je na dagerotipu Toma; pa kompletna Vlada Srbije, pa ministri u singlu/dublu/mješoviti parovi... Svaka fotografija je slika Dodikovog straha od onih sa kojima pozira. Što su fotografije češće, strah je veći. Potpuna paranoja. Novim, novim i novim slikanjem pokušava da ga umiri, ali ne ide. Strah ga parališe, pa nanovo juri u Beograd na probe „Solunaca“, a najrađe iz Beograda ne bi ni dolazio. Zaposlio bi se u Tominom ili Vučićevom kabinetu, samo kada bi mogao. Degutantno je već gledati kako se njegovi strahovi predstavljaju kao saradnja sa Srbijom, koja gotovo da i ne postoji; kao zajednički projekti sa Srbijom, koji uopšte ne postoje; kao najave novih projekata, koji nikada neće zaživjeti... Degutantno je posmatrati ovdašnjeg kabadahiju kako se kao crv uvija pred Nikolićem i Vučićem, kako im poltroniše, kako im se umiljava, bezočno laže... Zaista, na šta spade ta gromada primitivizma, nasilništva, bezobrazluka, brutalnosti. Gotovo da bih mogao da počnem da ga žalim. Dodikov strah je realan, jer zna da, uprkos povelikom albumu zajedničkih druženja, nije popeglao odnose ni sa Nikolićem ni sa Vučićem. Jedan drugi album posebno ga prestravljuje - onaj sa slikama Dragana Đurića, kojeg saslušavaju u srbijanskom Tužilaštvu za organizovani kriminal. Zona sumraka. Nije ni čudo što se Dodik boji Beograda, ide u Republici Srpskoj/BiH izborna godina. A ide i u Srbiji. S nestrpljenjem očekujem Dodikov nastup u „Areni“/“Pioniru“ na kojem će ponosno i snažno podržati Tadića/Đilsa i ustvrditi da  „Srbijom vladaju politički pobačaji“. Možete li zamisliti Dodika da to izgovori na završnom skupu Demokratske stranke/fronta? Teško. Ta ovaploćena kukavica sakriće se u mišiju rupu i moliti Boga da se zaboravi ono što je uzvikivao prije nepune dvije godine (17. maja 2012.). Najrađe bi Dodik na skupove SNS-a, pa da, kao pravi žuti „petokolonaš“, ožeže i po Đilasu i po Tadiću. A onda ih nazove i kaže: „Ma jebeš to, samo sam se šalio. Znaš ove pobačaje, znaju biti gadni“! A sa njim u autu Vladika Grigorije, koji je već odavno prodao i obraz i vjeru za Dodikove milione. A ne bi mu bili mrski ni oni od nove srbijanske vlasti. Nije Vladika magare, pa da ne zna da novac nema boju. Sada jedno izuzetno teško pitanje – Šta radi opozicija u RS dok Dodik traži lijek za paranoju? Ništa. Nula. Apsolutna nula. Neko će primijetiti da su se vratili u Skupštinu. Šta se drugo moglo očekivati od te s koca i konopca grupe, već da podviju rep i „neuobičajenim metodama“ još jednom pokažu koliko su impotentni. I potvrde da je napuštanje Posebne sjednice parlamenta bio njihov iskorak u klovnovske vode. Ni tamo se nisu snašli, očito je. Čim su se, brže bolje, vratili u Narodnu skupštinu RS. Opozicija se ne slika sa državnim vrhom Srbije. Premda bi, rado, pocijepali sve Dodikove albume. Ali, ne usuđuju se. Ma koliko to prikrivali, oni bi se, gotovo svi, najrađe non stop fotografisali sa Dodikom. Ili zaposlili u njegovom kabinetu. Tvrde da još uvijek pripremaju ekonomske/socijalne/finansijske/privredne planove! Da se prekrstiš - zar se to radi u izbornoj godini. A šta su delali prethodne tri? Smjenjivali Bećirovića, čija je politička težina nula i nisu ga smijenili; ranije su napadali CCI, pa kritikovali higijeničarke u stranačkim prostorijama. Nisu stigli od tolike političke aktivnosti napraviti planove. Sada prepisuju sa neta. I afere i „projekte“. U SDS-u je najčešće na udaru BN TV. Istina, ne „udaraju“ ih izravno, ali hinjski, ispod pojasa i ispod svakog nivoa, čine to permanentno. Kad već ne smiju Dodiku ništa, zašto se ne bi ostrvili na BN TV, jer, zaboga, nije ih Trišić još doveo na vlast. A oni su tako nestrpljivi da je preuzmu. Stranačka medijska klika SDS-a još uvijek živi u srednjem vijeku; ne postoji za tu bulumentu javnost, već samo ublehaško-udbaške poluinformacije. Da se naježiš. Viđeniji SDS-ovci najviše su zabavljeni kako sačuvati Dodikove tajkune, zato i nemaju vremena za kritiku Režima (o tome uskoro opširno). Naravno, Bosićevi najbliži saradnici uhljebljuju svoje najbliže. Ko će kome do svoj svome. A Bosić tvrdi – samo što nismo krenuli. Već pola godine. I insistira na tome, noktima se grčevito držeći za vrata ormara, iz kojeg ga ni puškom neće istjerati. Jer mu je tamo najudobnije i najsigurnije. Bosić je mnogo mnogo prije Dodika sopstvene strahove pretvorio u političku platformu. I ojačao je, okružujući se kukavicama, kakav je i sam. I, to treba posebno naglasiti, neznalicama, čiji je krajnji domet neki provincijski Dom kulture i organizovanje igranki u njemu. Kad god se pogleda u ogledalo, Bosić ima šta i vidjeti - u njega bulji Car Trojan. I to bez ušiju. Da ih ima, bar one kozije, do sada bi čuo eho javnosti, koja uporno ponavlja da je opozicija slaba, nikakva, inertna, uškopljena, bezlična. I beskrvna, ako se u opoziciju još uvijek računaju i ruševine PDP-a.   https://slobodanvaskovic.blogspot.com/