18 година од затварања злогласног логора за Србе

Концентрациони логор "Силос" у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, затворен је на данашњи дан 1996.

Република Српска 27.01.2014 | 11:59 Концентрациони логор "Силос" у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, затворен је на данашњи дан 1996. године. У "Силосу", којим је управљала такозвана Армија БиХ, умрла су 24 српска заточеника од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу. Овај концентрациони логор за Србе отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум. Према свједочењу бивших заточеника, "Силос" је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвиц. У логору "Силос", једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста. Најмлађи међу њима био је 14-годишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је имао више од 85. година и умро је у "Силосу" на температури која је увијек била нижа за десет степени у односу на спољну. Тортуре нису биле поштеђене ни жене, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће. Српски заточеници, који су преживјели стравичне тортуре, свједочили су да су тадашњи званичници у Влади РБиХ долазили у "Силос" и да су били упознати о дешавањима у логору. Бивши заточеник "Силоса" Радојка Пандуревић у ранијем свједочењу за Срну испричала је да је и Алија Изетбеговић два пута био у близини "Силоса". Бивши заточеник логора смрти Славко Јовичић Славуј, данас посланик СНСД-а у парламенту БиХ, из "Силоса" је изашао 27. јануара 1996. године. Јовичић је свједочио да је "Силос" био лабораторија за испитивање људске издржљивости, гдје су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, "убијали" глађу и тровали разним лијековима. О распуштању логора "Силос" затвореници су сазнали од представника Међународног комитета Црвеног крста. Логор су напустили 26. јануара 1996. године, док су посљедња 42 затвореника изашла дан касније, чиме су коначно затворена врата овог казамата. За злочине почињене у логору "Силос", касарни "Крупа" и Основној школи "9. мај", Тужилаштво БиХ терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера. Према оптужници, Хујић је био управник и замјеник управника логора "Силос", а исте функције обављао је и Халид Човић. Калембер је био стражар у "Силосу". Мешановић је, према оптужници, био један од замјеника управника у "Силосу" и управник логора у магацину у касарни "Крупа". Остали оптужени били су припадници војних, цивилних и полицијских структура. Бивши командант Првог корпуса Армије БиХ Вахид Каравелић оптужио је чланове ратног Предсједништва и Владе такозване Републике БиХ да су искључиви кривци за постојање овог злогласног логора. Каравелић је пред Судом БиХ, између осталог, устврдио да је најуже бошњачко ратно руководство, које су у то вријеме, осим Алије Изетбеговића, чинили актуелни министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија, Харис Силајџић, Ејуп Ганић и Нијаз Дураковић, имали контролу над дешавањима у "Силосу". Тужилаштво БиХ обавијестило је почетком прошле године МУП Републике Српске о доношењу наредбе о непровођењу истраге против 455 лица за ратне злочине почињене у логору "Силос" Тарчин, Основној школи "9.мај", "Крупа", "Игман", "Храсница", у којима су страдала лица српске националности у периоду од маја 1992. до 27. јануара 1996. године.