Недовољно доказа против Перковића

Њемачки експерт за југоисточну Европу, који је био укјучен у суђење за убиство по налогу УДБА 2008.

Република Српска 26.01.2014 | 16:57 Њемачки експерт за југоисточну Европу, који је био укјучен у суђење за убиство по налогу УДБА 2008. у Минхену, Бернд Робионек, сматра да је "доказно стање" веома лоше у вези бившег функционера некадашње југословенске и хрватске тајне службе Јосипа Перковића, који је изручен Њемачкој, а који се терети за умијешаност у убиство хрватског политичког емигранта Стјепана Ђурековића 1983, недалеко од Минхена. Он је, у интервјуу бечком дневнику "Стандард", казао да још није разјашњено да ли је Перковић одговоран за убиство Ђурековића. "Због његове тадашње функције је сумња, међутим, основана. Доказно стање је јако лоше, пошто је операција убиства обављена неформалним путем, а и многи су свједоци већ умрли. Перковић у Хрватској има бонус да је 1991. остао најважнији обавјештајац на страни Загреба", објаснио је Робионек. Он је оцијенио да је југословенска држава била савршен налогодавац за убиства у иностранству, јер је располагала одговарајућом инфраструктуром, уживала је висок углед у цијелом свијету и са пасошем те земље се могла проћи свака граница. "Југословенске власти су могле опремати професионалне убице важним документима и уједно им омогућити, на својој територији, комфорно мјесто за повлачење", додао је Робионек, указујући да су институције земаља, у којима су се дешавала убиства, ради очувања добрих односа, прихватале објашњења југословенске стране да се ради о обрачуну завађених емиграната. На констатацију да је суд у Минхену оцијенио да је Јосип Броз Тито лично до своје смрти давао наређења за ликвидацију, Робионек је узвратио да сумња да је тадашњи шеф државе уопште директно имао додир са процесом око убиства појединих Хрвата у егзилу. "Доказа, свакако, до сада нема. Можда се то појединим Хрватима у егзилу не свиди, али њихова улога је била периферна, тако да један шеф државе није ни морао да се ближе њима бави. Изузетак су можда биле милитантне жртве као што су Јосип Сенић и Стипе Сево или три припадника усташке орагнизације, убијени у октобру 1968. у Минхену. Тито је можда дао уопштен пристанак, али није давао наређења појединачно. Његови специјалисти су могли ефикасније да процијене како он не би прљао руке", увјерен је Робионек. Он је указао да су убиства у режији УДБА слабо расвијетљена у Европи, истичући да ниједно убиство Хрвата у егзилу није довољно расвијетљено, а тако је и на суђењу у Минхену остало много отворених питања. Упитан колико убистава је спровела УДБА, Робионек је одговорио да се то не може јасно рећи. "Од Ханс-Петер Рулмана започета и онда од Хрвата у егзилу вођена листа наводи 69 жртава, које су убијене између 1946. и 1989. Међутим, ту треба бити опрезан, јер се на листи налази и Бранимир Јелић, који је 1972. умро природном смрћу, али је од својих насљедника приказан као жртва. Такође, и многи убијени Хрвати у егзилу нису били жртве УДБА. Требало би сваки случај детаљно истражити", објаснио је он. Говорећи о агентима УДБА, Робионек је истакао да су дипломатска представништва била њихове централе и особље је често радило за обавјештајне службе. Њемачки експерт је оцијенио да је суочавање са овом прошлошћу правно и научно пожељно, али би требало да се ослања на више од субјективно "офарбаних" изјава осаба које су биле укључене. "Потребан нам је доказни материјал", закључио је Робионек.