Десетак лијекова обухваћено несташицама

Директор Фонда здравственог осигурања /ФЗО/ Републике Српске Дарко Томаш истиче да је повременим несташицама обухваћено свега десетак лијекова, значи 0,5 одсто укупног броја, те да је видљиво побољшање односа према пацијентима у Клиничком центру Бањалука и болницама у Бијељини и Приједору.

Република Српска 26.01.2014 | 11:20 Директор Фонда здравственог осигурања /ФЗО/ Републике Српске Дарко Томаш истиче да је повременим несташицама обухваћено свега десетак лијекова, значи 0,5 одсто укупног броја, те да је видљиво побољшање односа према пацијентима у Клиничком центру Бањалука и болницама у Бијељини и Приједору. "Несташица неколико цитостатика посљедица је тога што за њих нисмо добили пријаву ниједног понуђача на тендер, због чега смо морали да поновимо цјелокупну процедуру, која је веома компликована. Пошто пацијенти не могу да чекају, омогућили смо им рефундацију трошкова за лијекове које сами купују и то у најкраћем могућем времену", прецизира Томаш. Он оцјењује да је Српска у неким сегментима здравствене заштите пуно боља него земље региона, које за здравство издвајају и до девет пута више. "Најбољи примјер су листе чекања, које из године у годину постају све већи проблем у Словенији, Хрватској и Србији. У Словенији се на операцију кољена пацијенти просјечно чека 420 дана, у Србији и Хрватској више од 500 дана, а код нас је просјек чекања на ову операцију од 90 до максимално 180 дана", наводи Томаш. Према његовим ријечима, слична ситуација је и код операције кука, на коју се у другим земљама чека просјечно годину дана, а код нас три мјесеца, или код ултразвучне дијагностике на коју се у другим земљама чека два и три пута дуже него у Српској. "Земље које издвајају више новца за здравство имају више лијекова на листама и више ортопедских помагала, међутим, њихови осигураници плаћају знатно вишу партиципацију него наши, па се може рећи да ми имамо знатно више лијекова и помагала које здравствено осигурање плаћа сто одсто", напомиње Томаш. Он наводи да Српска ни према висини плата запослених у здравству не заостаје много за земљама које за здравство издвајају више, и прецизира да је просјечна плата доктора у примарној здравственој заштити у Српској већа него у Србији, а само 100 евра мања од просјечне плате доктора у Хрватској. На основу анкета које ФЗО проводи сваког мјесеца међу пацијенатима, евидентно је смањење притужби на здравствену заштиту у Српској. "Код консултативно-специјалистичке здравствене заштите проценат незадовољних пацијената смањен је са 50 на свега осам одсто, а томе је највише допринијело то што смо у систем укључили и приватне здравствене установе, чиме смо утицали на знатно скраћење чекања на преглед специјалисте, а нарочито на смањење директног плаћања из џепа осигураника", наводи Томаш. Када је ријеч о домовима здравља, пацијенти се најчешће жале на дужину чекања од заказивања до обављања прегледа код породичног доктора, а понекад и на нељубазност особља дома здравља. Томаш оцјењује да подаци анкета и анализа нису у корелацији са општом сликом о здравству, јер, како он сматра, у јавност се у већини случајева пласира оно што је лоше, а то је неправедно према већини здравствених радника који савјесно и одговорно обављају свој посао. Он напомиње да Фонд, заједно са Министарством здравља и здравственим установама, чини све да доступност лијекова буде сто одсто, иако се повремено јављају ситуације на које се објективно не може утицати, као што су проблеми у фабрикама које производе лијекове, када дође до застоја у производњи. Томаш истиче да је знатно мање негодовања пацијената на листу лијекова, поготово након корекција код појединих лијекова код којих су брисана ограничења да могу бити прописани само до 65. године живота.