Улица и мотке

Разумљиво је зашто се улице и мотки плаши свака власт.

Република Српска 21.01.2014 | 18:55 Разумљиво је зашто се улице и мотки плаши свака власт. Али, зашто их се плаши опозиција? Борци (радници, сељаци), студенти, пензионери...? Многи прижељкују, али се плаше. Пише Душко Вукотић, предсједник Ветерана републике Српске (ВРС) Немојте ми рећи да нисте никад видјели како човјек пљује телевизор. Никад нисте чули како „треба изаћи на улицу и све ово срушити!“ Или како „ све треба моткама растјерати. И то оним ......... моткама!“ Ако нисте, онда сигурно не живите у Републици Српској. То опет не значи да су у окружењу изрази бијеса поданика, у односу на власт стилски културнији. (Ово истичем да други не помисле како су бољи од нас.) НЕ ВРИЈЕЂАЈТЕ ВУКОВЕ! Е тако и већина нас демобилисаних бораца или ветерани рата, као некад о пушкама и бојиштима, све чешће причамо о улици и моткама. Причао сам ја о томе и са Дроњком, много раније него фејсбук револуционар Прерад, коме су у кућу специјалци упали. Причали смо Дроњак и ја два пута. Други пут љубазно нас је поздравио и члан личног обезбеђења Предсједника Републике Српске у башти кафића Интермецо у Бањој Луци. Ни по чему нисам стекао утисак да је страни плаћеник, него представник генерације напаћене егзодусом, одрастањем у страху за живот оца на првој борбеној линији и неизвијесности посла након школовања. Дакле, само један млад човјек израстао из „ратног дјетета“ којем ум није ограничен међама туњавости и као такав непожељан за сваку власт. Закључио сам и да је револуционар на чекању јер како и сам рече „чека да након избора опозиција предвођена СДС-ом покаже шта зна“. Пошто сам ја то што он чека већ видио, нисмо се више састајали што никако не значи да са њим увијек нећу радо кафу попити и причати о свему о чему причам и са свима онима који смију гласно говорити гледајући саговорника у очи. Морам признати да ме нико није звао на информативни разговор. Ваљда сам безопаснији од Прерада и од Дроњка, што ме помало вријеђа. Ипак сам ја био један од команданата Вукова са Дрине. ЈЕДАН ОД МНОГИХ ВЕТЕРАНА РАТА Прије тога, кад ме у мају 91. године генерал Аџић слао у Вуковар, предлагао сам да кренемо на Београд и похапсимо све од Кадијевића до чланова Предсједништва тадашње заједничке Државе. Тада су ме безбједњаци звали на информативни разговор. Ипак, послали су ме са тенковском четом у Вуковар, а Аџић и Кадијевић одмах откупили четворособне станове у Београду за мање од тадашњих 500 ДМ. Питате се што то сад истичем? Ко ће, ако нећу ја? Уосталом, знате ли колико је нас оваквих које више нико на зове ни на информативне разговоре о државним темама. Они мисле да је све онако како им то Угузи представљју. ДРЖАВНЕ ЈАСЛЕ Али да се вратимо улици и моткама. Власт колеба и одвраћа рају од изласка на улице и хватање мотки за крај неумочен у смрдљиви садржај, означавајући могуће револуионарне вође и мотконоше страним плаћеницима-дакле издајницима. Власт тако остаје на патриотском трону стављајући истинске сиромашне родољубе пред ризик линча због издаје виших циљева које је иста та раја освојила. Зашто се тако понаша свака власт, јасно је к'о дан. Али, зашто се улице и мотки боји и само-прокламована опозиција? Једноставно. Зато што улица, за назови опозиционе вође, носи пуно већи ризик губитка привилегија него што то нос изборна технологија преваре. Улица носи ризик ударца мотке и по „опозиционој“ глави јер неконтролисаној маси њихова лица могу да зазвуче познато и да их подсјете на времена кад су они били власт. Чак и могућу губитак на изборима носи за већ познату мањину само ризик од губитка краљевског курчења, али државне јасле су загарантоване. САГА О КУРТИ И МУРТИ У низу разлога за страх од улице и мотки и за власт и за опозицију јесте и опасност да би улица могла да изроди нови јак политички покрет који би могао да усиса све непартијске војнике, па чак и неку њихову паравојску која је разочарано годинама чекала у редовима за партијске масне порције. Овако су свјесни да нова лица и носиоци нових идеја углавном усамљено своје идеје лајкују на друштвеним мрежама или држе говоре пред малим групицама разочараних који чекају новог Месију. Истина да изборне прорачуне мрси ДНС који у оба случаја мирише на власт као и напредњаци који су већ виђене програме укоричили у фотографију Александра Вучића а да га зато нису ни питали. Али, народу је довољно да се иза слике назиру пуни затвори па им није ни важно какав је програм. Не мора слика са собом да носи добро за већину, важно је да плаши бахату мањину. Без догађања народа на улици изборне резултате ће ипак опредијелити само зачини јаких мириса на власт. Ко буде више мирисао на власт имаће више гласова. Медији већ опредјелили за фаворите пуштајући у етар поруке нових лица само у мјери која појачава мирис фаворизоване политичке чорбе. Највећи дио понижене и незапослене раје (демобилисани борци односно радници и сељаци) који су све изгубили и немају шта изгубити у искуству носе ризик од појаве крви или губитка слободе па за њих „мирна босна“ нема алтернативу. Зато се и они плаше мотке и улице иако се пушака нису плашили. ПРЕКИНУТИ САГУ О КУРТИ И МУРТИ ПРИЈЕ ИЗБОРА Због свега реченог ми Ветерани Републике Српске, Предсједнику Републике Српске који по нашем Уставу изражава јединство народа предлажемо да опозицији већ у фебруару преда извршну и законодавну власт и обезбиједи им већинску подршку. Нека нам опозиција из катастрофе у којој виде све узрочнике осим себе самих, покаже пут и поведе у свјетлост. Имаће довољно времена да за првих сто дана поднесу извјештај о томе да ли излазимо или дубље тонемо. Аргумент како неће да преузимају празну и опљачкану кућу им и није неки аргумент јер је логично да их у октобру чека већа дубиоза. Нека им Предсједник Републике Српске као носилац јединства народа да шансу да видимо да ли то они воле сиротињу рају и имају рјешења или траже подршку да од октобра опет они јашу. Без оваквог потеза Предсједника Републике Српске, сага о Курти и Мурти биће дужа од холивудске Династије. Извор: Фронтал.рс