Трагичан крај јунака Равне горе

Први део ратне триологије Равна гора редитеља Радоша Бајића завршен је реконструкцијом митског догађаја који се одиграо 13.

Република Српска 17.01.2014 | 12:43 Први део ратне триологије Равна гора редитеља Радоша Бајића завршен је реконструкцијом митског догађаја који се одиграо 13. маја 1941, кад је пуковник Драгољуб Дража Михаиловић с групом од 26 официра покушао да подигне Трећи српски устанак. Откривамо како су своје животе завршили ови јунаци – од Чиче, мајора Палошевића, капетана Тараса, наредника Боже Перовића, па све до мајора Александра Мишића, сина чувеног српског војводе Живојина Мишића. Трећи српски устанак, како су га звали пуковник Михаиловић и мајор Мишић, имао је за циљ ослобођење Краљевине Југославије од окупатора, али је ипак тај подухват завршен неуспешно. Вођа четничког покрета Драгољуб Дража Михаиловић, кога у серији глуми Небојша Глоговац, одбио је да призна капитулацију југословенске војске у отаџбини и склонио се на Равну гору, одакле је повео борбу против окупатора. Након Другог светског рата нове комунистичке власти су га ухапсиле, мучиле, дрогирале и осудиле на смрт за колаборацију и ратне злочине и после стрељања сахраниле на тајном месту. Ни данас се не зна где је тачно гроб генерала Михаиловића. Тренутно се пред Вишим судом у Београду води поступак за његову рехабилитацију. Михаиловић је један од најодликованијих официра у историји модерне српске државе, а последње одликовање му је доделио постхумно амерички председник Хари Труман марта 1948. Он је тада добио орден Легије за заслуге првог степена због организовања и вођења веома важних снага отпора против непријатеља у окупираној Југославији, спасавању америчких авијатичара оборених над Југославијом, доприносу савезничкој ствари и помоћи у коначној победи Савезника у Другом светском рату. Мајор Александар Мишић, син чувеног војводе и српског хероја Живојина, у ноћи између 10. и 11. маја 1941. године, након састанка с Дражом у својој кући у селу Струганик, одлучио је да прихвати позив свог великог пријатеља пуковника Михаиловића и да крене у бробу против окупатора. Међутим, 6. децембра 1941, после заузимања Ужица, Немци су покренули “Операцију Михаиловић” и напали Чичине снаге на Равној гори, опколили су и ухапсили мајора Мишића, кога су 18. децембра 1941. стрељали. О коњичком мајору и комаданту Јуришног одреда Миодрагу Палошевићу из Београда могло би да се много пише, јер није био епизодна личност у националној герили, за коју је био велики стручњак. Није случајно био командант Јуришног одреда, већ му је дужност додељена као великом познаваоцу задатака за такве прилике. Он је то и показао у току рата, све до своје јуначке смрти, коју је описала госпођа Јелена Ћорић у писму које је упутила пуковнику Живану Кнежевићу. Мајор Палошевић (касније добио чин потпуковника) у одсудној бици на Зеленгори био је у средњој колони Врховне Команде. После разбијања преосталих четничких снага од стране партизана, Палошевић је остао с групом од 25 војника и повлачио се испред партизанских јединица. 13. маја 1945. У покушају да пређе Сутјеску, налетео је на нову партизанску потеру, па се повукао у правцу Пиве. Ту га је сустигао и опколио један батаљон црногорске бригаде, који је позивао и њега и његове борце на предају. У пуцњави која је затим настала, Палошевић је погинуо. Био је сав изрешетан, а глава му је размрскана, као и осталој пратњи. Да га партизани не би препознали, неко из његове пратње му је после погибије одсекао косу и браду. Његово тело је скупа с осталим изгинулима бачено у Сутјеску на утоку Дрине. Жандармеријски капетан И класе Милојко Узелац звани Тарас из Зрмање још једна је велика историјска личност приказана у серији, а глумио га је Милорад Мандић Манда. Узелац, кога су због бркова звали Тарас, пао је у руке ОЗНЕ истог дана када и Дража. Није стрељан, већ је две године мучен у затвору у Сремској Митровици. Тучен је до смрти зато што није хтео да се одрекне свог команданта. Наредник Божо Перовић је веома битна историјска личност. Био је лична пратња Драгољуба Михаиловића од првог до последњег дана, чак је према доступним историјским подацима и стрељан истог дана када и Чича. Он је после слома Југословенске војске у Априлском рату, понео у свом ранцу заставу 41. пешадијског пука, која је била код њега и кад су га ухапсили. Артиљеријски капетан ИИ класе Миленко Рељић из Поцерине убијен је од комунистичког Сврљишког одреда 17. јула 1942. у селу Космовац. Капетан Петар Дејановић, којег у серији глуми син Радоша Бајића, био је уз пуковника Михаиловића по принципу: “У ватру, у воду” све време. Погинуо је у бици с Немцима у Краљеву, октобра 1941. године.