Милиони марака за пропалу реформу

Република Српска 12.01.2014 | 12:32

Реформа јавне управе на нивоу БиХ, на коју су протеклих година потрошени милиони марака, није успјешно окончана, државни службеници нису у потпуности одговорили задатку, а велики број њих, међу којима су и руководиоци и даље бјежи од оцјењивања.Показала је то ревизија учинка под називом "Резултати реформе јавне управе" коју је крајем 2013. урадила Канцеларија за ревизију институција на нивоу БиХ, а у оквиру које је анализиран рад службеника институција БиХ. - Реформске активности су заустављене иако реформа није успјешно завршена, а реформски циљ није постигнут. Савјет министара БиХ није пружио неопходну подршку за успјешно окончање започете реформе јавне управе, није оцјењивао руководиоце институција, а није разматрао ни збирне извјештаје Агенције за државну службу о оцјењивању рада државних службеника - наводе ревизори. Више од половине институција БиХ своје извјештаје, утврдили су ревизори, и не достављају Агенцији за државну службу (АДС) БиХ. - Око десет одсто службеника није оцијењено, иако је то законска обавеза, а према достављеним извјештајима, највише неоцијењених су руководећи државни службеници - кажу ревизори. Додају да та обавеза до краја није испоштована јер велики број службеника изостане баш у вријеме провјере знања и вјештина и то због боловања, пробног рада, зато што су тек стекли статус државних службеника или зато што су презаузети. Посљедњи збирни извјештај АДС-а о оцјењивању државних службеника у институцијама БиХ за период шест мјесеци 2013. године је показао да је у датом року само 29 од 68 институција БиХ доставило свој извјештај о оцјењивању, а након додатне ургенције још само њих седам. Од укупно 957 службеника, оцијењен је 851, а просјечна оцјена је 3,56. Највиша оцјена коју могу да добију је четири. - Велики проблем је и то што се оцјењивању приступа са сврхом формалног задовољавања обавезе јер институције нису успоставиле уједначен критеријум за оцјењивање - наведено је у ревизорском извјештају, гдје се додаје да анализе и студије показују да се неријетко појединцима дају нереално високе оцјене "зарад куповине мира у кући". Тако је, на примјер, просјечна оцјена оцијењених државних службеника у Дирекцији за европске интеграције (ДЕИ) "нарочито успјешан" (3,69). Од 68 оцијењених службеника ДЕИ, њих 53 је оцијењено "нарочито успјешно", а 15 "успјешно". - Овако високе оцјене углавном нису попраћене одговарајућим образложењем и коментарима оцјена. Високе оцјене и неодговарајућа образложења указују на то да се оцјењивање врши са сврхом формалног задовољења обавезе - навели су ревизори. У извјештају се наглашава да оцјене још нису повезане са наградама попут повећања плате и напредовањем, нити са санкцијама попут смањења плата и деградирањем, а које би требало да претходе отпуштању. У анализи ревизора напомиње се да су први реформски кораци, чији је циљ развој јавне управе која је ефективнија, ефикаснија и одговорнија за грађане БиХ, предузети још 2004. године, али да све оцјене и анализе указују на то да се још говори само о ограниченом напретку и ограниченом побољшању функционалности и ефикасности свих нивоа власти. - Институције одговорне за праћење реформских резултата нису дале одговарајућу оцјену спроведене реформе, што је за посљедицу имало заустављање реформских активности - наводи се у извјештају. Додаје се да се реформе окончавају доношењем прописа и обукама, али да институције одговорне за њихову примјену тешко одустају од досадашњих навика и пракси рада. - Институције не прихватају спроведене реформе, не прате реформске резултате. Милиони марака утрошени на реформске пројекте нису оправдани код недовршених реформи - сматрају ревизори. Ако реформе не буду спроведене до краја, додају, спроведене реформске активности су узалудно расипање радног времена и средстава. Представник Центара цивилних иницијатива Ивица Ћавар сматра да није проблем када службеници професионално раде свој посао и иза себе имају резултате којима "правдају" високе плате. Проблем је, како каже, што већина тих људи долази на радно мјесто преко политичких и разних других веза. - На нивоу БиХ постоје бројне агенције, дирекције, канцеларије, а ако нема очекиваних резултата рада и директне користи, то је губитак за све нас који их плаћамо - рекао је Ћавар и нагласио да је један од кључних проблема прегломазна администрација. - Значајну подршку реформи пружили су страни донатори. Према подацима из базе података Форума за координацију донатора од 1995. до октобра 2013. године за реформу јавне управе у БиХ алоцирано је око 111 милиона евра у 125 реформских пројеката - наведено је у извјештају ревизије.