Александар Велики отрован кукуријеком?

Александар Македонски је највјероватније умро од посљедица тровања токсичном биљком којом је било зачињено вино које је пио, тврде новозеландски научници.

Република Српска 11.01.2014 | 18:03 Александар Македонски је највјероватније умро од посљедица тровања токсичном биљком којом је било зачињено вино које је пио, тврде новозеландски научници. Чувени владар и војсковођа, који је покорио територије од сјеверне Грчке до сјевера Индије, умро је у 33. години (323. године п.н.е.) након 12-одневне агоније, за коју многи историчари вјерују да је била изазвана грозницом. Истраживачи са Универзитета Отаго на Новом Зеланду сумњају да је вино које је Александар Велики пио током свечаности у Вавилону било зачињено биљком која услијед ферментације постаје смртоносна. Према писању "Дејли мејла", до овог закључка је дошао др Лио Шеп, токсиколог са новозеландског Националног центра за отрове, који је у кукуријеку (хеллеборус), биљци сасвим безазленог изгледа, пронашао кривца за смрт славног освајача. Он је навео да неке теорије о тровању арсеником и стрихнином нису вјеродостојне, јер би смрт наступила много брже. У студији коју је написао заједно са стручњаком за античку историју, др Патом Витлијем, а која је објављена у медицинском часопису "Клиничка токсикологија", Шеп наводи да је највјероватнији кривац цвијет вератрум албум, познат као бијели кукуријек. Овај цвијет, који вино може да претвори у отров, био је добро познат старим Грцима, који су га користили ради изазивања повраћања. Др Шеп сматра да се помоћу њега могу објаснити Александрови посљедњи дани проведени у најстрашнијим мукама, када није могао ни да говори ни да хода. Новозеландски истраживач наводи да је вино морало бити веома горко, али да му је можда додат шећер, а Александар је ионако вјероватно био веома пијан на банкету. Кукуријек је зељаста биљака из фамилије љутица. Листови су модрозелене боје, а цвјетови су различите боје, у зависности од врсте кукуријека, којих има 20. Сматра се једним од вјесника прољећа. Расте у боровим и буковим шумама, али се често узгаја и као саксијско цвијеће. Спада у отровне биљке, па се користи искључиво у естетске сврхе.