Плате у већим градовима јаче за 25 одсто

Радници у већим градовима у БиХ имају 25 одсто веће плате у односу на државни просјек, показало је то истраживање УНДП-а.

Република Српска 04.01.2014 | 10:27 Радници у већим градовима у БиХ имају 25 одсто веће плате у односу на државни просјек, показало је то истраживање УНДП-а. Сарајево, Бањалука, Тузла, Зеница, Мостар и Бијељина имају и готово 40 одсто нижу стопу незапослености у односу на просјек у БиХ. "То узрокује значајну миграцију људи у ове градове", наводе у УНДП-у. Да грађани масовно трбухом за крухом из мањих средина бјеже у веће, гдје ће лакше пронаћи посао, а за који ће бити боље и плаћени, слажу се и послодавци и синдикални представници. Суштина је, истичу они, у томе што се у већим центрима налазе сједишта јавних институција и предузећа, а притом је у урбанијим срединама и јача привредна активност. "На примјер, Бањалука је постала политички центар, али и средиште када је ријеч о производњи и продаји. Највећи проблем, када говоримо о руралним подручјима, јесте да се тамо направе добри програми, како би се подигла запосленост", појашњава Предраг Згоњанин, предсједник Уније удружења послодаваца РС. Према његовим ријечима, Бањалука и Бијељина познати су по досељавању становништва, а разлог се огледа у много већој могућности запослења у јавним службама, али и у привредном сектору. "Људи се сабијају у велике центре, у којима постоји каква-таква могућност запослења, а бјеже из мањих средина", наглашава Згоњанин. Ни синдикалце не чуди податак да се у великим градовима "масније" зарађује, а разлог виде у томе што су у тим срединама сједишта институција и јавних предузећа. "Увијек је било лакше посао наћи у већим градовима. Ту су све институције и онда имамо огроман притисак становништва из других подручја", наглашава Обрад Белензада, предсједник Конфедерације синдиката РС. Посљедице таквог стања евидентне су у мањим срединама. Села и мање локалне заједнице, како истиче Белензада, остају без становништва, што дугорочно гледано није добро. "Не морају све институције и јавна предузећа имати сједиште у највећем граду. Ту су велике плате и зато је стање такво како то показује ово истраживање УНДП-а", рекао је Белензада. Они који посао траже имају највише разлога за незадовољство. Славко Чамбер, предсједник Удружења незапослених Бањалука, каже да је и у највећом граду РС неопходно повећати број запослених. "У Бањалуци би требало да буде запослен већи број људи, јер за то постоје капацитети", каже Чамбер. Будући да просјечна плата у БиХ износи око 830 марака, лако је закључити да шест набројаних градова и те како поправља "златну" средину. Ипак, један град се међу њима издваја. "Плате су највише у Сарајеву", наводе аутори УНДП-овог истраживања, који додају да ни град на Врбасу не заостаје и то када је ријеч о стопи запослености. Наиме, како се наводи у том истраживању, Бањалука има доста високу густину становништва, али и веома ниску незапосленост, док Тузла и сусједне опшине имају сличну или чак гушћу дистрибуцију становништва, али вишу незапосленост. Незапосленост Према посљедњим доступним информацијама, на евиденцијама завода и служби запошљавања у БиХ налазе се 551.474 особе. Подаци Агенције за рад и запошљавање БиХ показују да је у јануару прошле године на бироима било евидентирано укупно 554.640 лица, што показује да је дошло до благог пада незапослености. Тренутно, највећи број евидентиране незапослености чине особе с трећим степеном образовања, односно квалификовани радници (34,5 одсто), те неквалификовани радници (28 одсто).