Кафана као музеј

Сава Лазић, борац прве категорије из претходног рата и носиоц Златне медаље за храброст, више од четрдесет година прикупља старе предмете и излаже их у кафани.

Република Српска 03.01.2014 | 07:00 Сава Лазић, борац прве категорије из претходног рата и носиоц Златне медаље за храброст, више од четрдесет година прикупља старе предмете и излаже их у кафани. Сваки предмет у тајновитој крчми у Батковићу има своју причу. Очуване преслице, сведоци давних, забрањених љубави, постале су део историје коју чува Сава Лазић, власник „Крчме код Комуњаре“. Ова „кафана“ јединствено је и необично место, где путнику намернику није јасно да ли је ушао у музеј, кафану, дебатни клуб или нешто сасвим друго... А „крчма“ Саве Лазића, борца прве категорије из претходног рата и носиоца Златне медаље за храброст, и јесте то што стоји у називу, али и много више. У зимске дане, од јутарњих сати до касно у ноћ, гости свих „сорти и занимања“ кроје и прекрајају светску политику, „смењују“ владе и државнике. Размењују се ловачке и риболовачке приче, уз незаобилазан аргумент у стилу „својим очима сам то видео...“ Саво се у слободно време, више од четрдесет година, бави прикупљањем старих предмета употребљаваних у сеоским домаћинствима у прошлом веку.. - Довођењем струје у семберска села почетком шездесетих година, ваљда из помодарства, мештани су пожурили да одбаце све те старе предмете, млинове за кафу, преслице, фењере, пегле на жар. С чуђењем су ме посматрали када сам са сметлишта прикупљао све те старине. Ја сам их оживљавао и ређао на зидове „Крчме“ слутећи да ће високе технологије избрисати она времена у којима су живели наше баке и дедови... Када је околина схватила да све то радим озбиљно, почели су ми поклањати стари новац и предмете, карбитне лампе... Знам „животни пут“ готово сваког фењера и коме је све осветљавао мрачне сокаке, и ко је с ким „ашиковао“ уз коју преслицу на некадашњим прелима - присећа се Саво. Доста простора у „Крчми“ заузимају и комади дрвета, жиле пањева са обала Саве и Дрине на којима је природа, како то само она зна, извајала чудесне ликове људи и животиња. У дуборезу, мајстор Саво је урадио ликове неких својих,драгих комшија, али и Вука Караџића и Титову бисту... Све то брижљиво чува. Неке предмете је поклонио Музеју „Семберија“ у Бијељини, школама у Нишу, Београду, али и странцима који посећивали Батковић. И док стара оруђа и оружја из турских и балканских ратова на зидовима „Крчме“ чувају тајне на нека давна времена, гости на радио-апарату „славица“ из 1960. године, слушају вести Радио Београда. Пред вече мајстор Саво упали фењере на петролеј, послужи кувано вино и домаћу дуњевачу. Иза нахерене шкриње, са раштимане виолине зачује се „Свилен конац“ и „Крчма“ се претвара у бајку... И све, бар за тренутак, буде као некад... КУВАР И МОТОР ШездесетпетогодиШњи Саво, власник последњег састајалишта сеоских боема, пензију је зарадио као кувар у ОШ „Свети Сава“ у Батковићу. - Неколико деценија уназад, сви ђаци су били моја дечурлија. Највеће задовољство ми је било да их онако промрзле у хладне зимске дане дочекам са заложеном пећком и топлим чајем - прича Саво. Саво је, иначе, са својим мотоциклом „претис“ из 1964. године, најстарији бајкер мото-клуба „Духови“ из Љељенче. Не пропушта ниједну хуманитарну акцију коју мотористи организују...