Личност године – Едвард Сноуден

Американац, који је узнемирио свет открићем да се влада његове земље бави шпијунирањем интернета, називан је херојем, звиждачем, дисидентом, издајником и патриотом.

Република Српска 02.01.2014 | 16:51 Американац, који је узнемирио свет открићем да се влада његове земље бави шпијунирањем интернета, називан је херојем, звиждачем, дисидентом, издајником и патриотом. Скоро читаву деценију радио је за америчку обавештајну службу и свестан је да највећа и најтајнија организације за прислушкивање у Америци – НСА, заједно са владом, трага за њим. И постао је најомиљенији и најомраженији на свету Едвард Сноуден (30), амерички стручњак за компјутере, бивши агент ЦИА и Националне агенције за безбедност (НСА), обелоданио је 1,7 милиона поверљивих докумената, која откривају детаље глобалног шпијунирања које су спроводиле Сједињене Америчке Државе над својим партнерима, а и осталим светским земљама. Сноуденово ослобађање тајних материјала се сматра најзначајнијим цурењем информација у америчкој историји. Серија откривања почела је у јуну ове године, са подацима о пресретању телефонских позива у многим земаљама. Документи су објављени у америчком листу “Вашингтон пост” и британском “Гардијану”, који су изјавили да су до сад избацили само један одсто информација. Како је изјавио, његов мотив за давање података јавности је “да информише јавност шта се ради у њихово име и против њих“. Америчка влада га сматра бегунцем, а оптужили су га за шпијунажу и крађу владиних података. Његов колега по одавању поверљивих докумената, оснивач Викиликса Џулијан Асанж, изјавио је да је Сноуден прави херој који се понео изузетно храбро и поздравио његов потез. Све је почело, или се завршавало за САД, у канцеларији НСА на Хавајима, где је радио, када је копирао последњи низ докумената које је намеравао да објави. Обавестио је свог шефа да ће бити одсутан две недеље, како би примио третман за епилепсију. Потом је пребегао у Хонг Конг. Изабрао је овај град јер, по њему, ту постоји духовна обавеза слободе говора и право неслагања политичких мишљења, али и зато што верује да је ово једно од неколико места на свету које и може и хоће да се супротставе диктатури америчке владе. Популарни кинески лист “Глобал тајмс” тада је написао да би изручење Едварда Сноудена САД била “издаја” његовог поверења и представљала “губитак образа” за Пекинг. То је био најјачи коментар који је неки државни медиј објавио против изручења најтраженијег бегунца. Док су власти у Хонг Конгу тражиле од САД да разјасне нејасноће око средњег имена Едварда Сноудена, он је напустио ову азијску државу. Асанж је рекао да је влада Еквадора издала Сноудену документа којим је добио специјални статус избеглице, а на основу којих је он напустио Хонг Конг. Одатле је стигао у Москву авионом компаније “Аерофлот”, пошто су власти у том граду саопштиле да од САД нису добиле информације на основу којих би могле да издају налог за његово хапшење. Сумњало се да ће највероватније из Русије пребећи на Кубу, јер је већ био резервисао карту, а одатле у Еквадор и Венецуелу. Међутим, то се није догодило. Бивши службеник америчке НСА Сноуден се, након доласка у Русију, задржао у транзитној зони на аеродрому Шереметјево, јер због неважећег пасоша није могао да докаже свој идентитет и купи карту. Сноуден се у тразитној зони аеродрома Шереметјево налазио од 23. јуна, а 16. јула затражио је привремени азил у Русији. Првог дана августа добио је од руске Федералне миграционе службе документа која су му омогућила да напусти транзитну зону аеродрома. Председник Венецуеле Николас Мадуро понудио је азил бившем сараднику ЦИА Едварду Сноудену, а могућност за азил Сноудену разматрала је и Никарагва.  Од тада се нагађало који је његов следећи корак, а од 1. новембра је почео да ради у једном од највећих руских интернет портала, изјавио је тад његов адвокат Кучерена, не прецизирајући о којем се ради. Према америчким званичницима, ниједан од материјала које је објавио Викиликс није имао ознаку вишу од “Сецрет” (тајна), док су многи документи НСА, које је одао Сноуден, имали ознаку “Топ сецрет”, или су имали чак и печат максималне тајности. Италија, Грчка, Аустрија, Немачка, Шпанија, Израел, Канада, само су неке од земаља које су пришлушкиване. Међу њима су и Уједињене нације и званичници Европске Уније. НСА је тражила податке и од Мајкрософта, Гугла, Јахуа, Фејсбука и морала је да им исплати више милиона долара како би покрили трошкове њиховог “сертификовања” за програм прислушкивања. Опрадвадање за шпијунирање дао је директор америчке НСА, Кит Александер, који је бранио програме праћења онлајн комуникација, истичући да је захваљујући њима осујећено на десетине терористичких завера. Према истраживању листа Ју-Ес-Еј тудеј и Пју истраживачког центра, људи старости од 18 до 29 година, у САД, у 60 одсто случајева подржавају Сноудена, док код старијих од 65 година тај број износи само 36 одсто. Одбегли амерички службеник Едвард Сноуден рекао је да је постигао оно што је наумио. - За мене, у погледу личне сатисфакције, мисија је већ постигнута. Већ сам победио – рекао је Сноуден и додао да “чим су новинари могли да раде, све што сам покушавао да урадим је потврђено”.