Ličnost godine – Edvard Snouden

Amerikanac, koji je uznemirio svet otkrićem da se vlada njegove zemlje bavi špijuniranjem interneta, nazivan je herojem, zviždačem, disidentom, izdajnikom i patriotom.

Republika Srpska 02.01.2014 | 16:51 Amerikanac, koji je uznemirio svet otkrićem da se vlada njegove zemlje bavi špijuniranjem interneta, nazivan je herojem, zviždačem, disidentom, izdajnikom i patriotom. Skoro čitavu deceniju radio je za američku obaveštajnu službu i svestan je da najveća i najtajnija organizacije za prisluškivanje u Americi – NSA, zajedno sa vladom, traga za njim. I postao je najomiljeniji i najomraženiji na svetu Edvard Snouden (30), američki stručnjak za kompjutere, bivši agent CIA i Nacionalne agencije za bezbednost (NSA), obelodanio je 1,7 miliona poverljivih dokumenata, koja otkrivaju detalje globalnog špijuniranja koje su sprovodile Sjedinjene Američke Države nad svojim partnerima, a i ostalim svetskim zemljama. Snoudenovo oslobađanje tajnih materijala se smatra najznačajnijim curenjem informacija u američkoj istoriji. Serija otkrivanja počela je u junu ove godine, sa podacima o presretanju telefonskih poziva u mnogim zemaljama. Dokumenti su objavljeni u američkom listu “Vašington post” i britanskom “Gardijanu”, koji su izjavili da su do sad izbacili samo jedan odsto informacija. Kako je izjavio, njegov motiv za davanje podataka javnosti je “da informiše javnost šta se radi u njihovo ime i protiv njih“. Američka vlada ga smatra beguncem, a optužili su ga za špijunažu i krađu vladinih podataka. Njegov kolega po odavanju poverljivih dokumenata, osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, izjavio je da je Snouden pravi heroj koji se poneo izuzetno hrabro i pozdravio njegov potez. Sve je počelo, ili se završavalo za SAD, u kancelariji NSA na Havajima, gde je radio, kada je kopirao poslednji niz dokumenata koje je nameravao da objavi. Obavestio je svog šefa da će biti odsutan dve nedelje, kako bi primio tretman za epilepsiju. Potom je prebegao u Hong Kong. Izabrao je ovaj grad jer, po njemu, tu postoji duhovna obaveza slobode govora i pravo neslaganja političkih mišljenja, ali i zato što veruje da je ovo jedno od nekoliko mesta na svetu koje i može i hoće da se suprotstave diktaturi američke vlade. Popularni kineski list “Global tajms” tada je napisao da bi izručenje Edvarda Snoudena SAD bila “izdaja” njegovog poverenja i predstavljala “gubitak obraza” za Peking. To je bio najjači komentar koji je neki državni medij objavio protiv izručenja najtraženijeg begunca. Dok su vlasti u Hong Kongu tražile od SAD da razjasne nejasnoće oko srednjeg imena Edvarda Snoudena, on je napustio ovu azijsku državu. Asanž je rekao da je vlada Ekvadora izdala Snoudenu dokumenta kojim je dobio specijalni status izbeglice, a na osnovu kojih je on napustio Hong Kong. Odatle je stigao u Moskvu avionom kompanije “Aeroflot”, pošto su vlasti u tom gradu saopštile da od SAD nisu dobile informacije na osnovu kojih bi mogle da izdaju nalog za njegovo hapšenje. Sumnjalo se da će najverovatnije iz Rusije prebeći na Kubu, jer je već bio rezervisao kartu, a odatle u Ekvador i Venecuelu. Međutim, to se nije dogodilo. Bivši službenik američke NSA Snouden se, nakon dolaska u Rusiju, zadržao u tranzitnoj zoni na aerodromu Šeremetjevo, jer zbog nevažećeg pasoša nije mogao da dokaže svoj identitet i kupi kartu. Snouden se u trazitnoj zoni aerodroma Šeremetjevo nalazio od 23. juna, a 16. jula zatražio je privremeni azil u Rusiji. Prvog dana avgusta dobio je od ruske Federalne migracione službe dokumenta koja su mu omogućila da napusti tranzitnu zonu aerodroma. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro ponudio je azil bivšem saradniku CIA Edvardu Snoudenu, a mogućnost za azil Snoudenu razmatrala je i Nikaragva.  Od tada se nagađalo koji je njegov sledeći korak, a od 1. novembra je počeo da radi u jednom od najvećih ruskih internet portala, izjavio je tad njegov advokat Kučerena, ne precizirajući o kojem se radi. Prema američkim zvaničnicima, nijedan od materijala koje je objavio Vikiliks nije imao oznaku višu od “Secret” (tajna), dok su mnogi dokumenti NSA, koje je odao Snouden, imali oznaku “Top secret”, ili su imali čak i pečat maksimalne tajnosti. Italija, Grčka, Austrija, Nemačka, Španija, Izrael, Kanada, samo su neke od zemalja koje su prišluškivane. Među njima su i Ujedinjene nacije i zvaničnici Evropske Unije. NSA je tražila podatke i od Majkrosofta, Gugla, Jahua, Fejsbuka i morala je da im isplati više miliona dolara kako bi pokrili troškove njihovog “sertifikovanja” za program prisluškivanja. Opradvadanje za špijuniranje dao je direktor američke NSA, Kit Aleksander, koji je branio programe praćenja onlajn komunikacija, ističući da je zahvaljujući njima osujećeno na desetine terorističkih zavera. Prema istraživanju lista Ju-Es-Ej tudej i Pju istraživačkog centra, ljudi starosti od 18 do 29 godina, u SAD, u 60 odsto slučajeva podržavaju Snoudena, dok kod starijih od 65 godina taj broj iznosi samo 36 odsto. Odbegli američki službenik Edvard Snouden rekao je da je postigao ono što je naumio. - Za mene, u pogledu lične satisfakcije, misija je već postignuta. Već sam pobedio – rekao je Snouden i dodao da “čim su novinari mogli da rade, sve što sam pokušavao da uradim je potvrđeno”.