Асанж: Прикључите се америчкој ЦИА

На Конгресу највећег немачког удружења ИТ стручњака „ЦЦЦ“, учесницима се видео поруком обратио и оснивач Викиликса Џулијан Асанж.

Република Српска 31.12.2013 | 09:37
Асанж: Прикључите се америчкој ЦИА
На Конгресу највећег немачког удружења ИТ стручњака „ЦЦЦ“, учесницима се видео поруком обратио и оснивач Викиликса Џулијан Асанж. Додуше, највећа звезда је ипак био, бивши агент НСА Едвард Сноуден. Одједном се појавила на позорници конгресне дворане и сви су стали на ноге и поздравили је великим аплаузом: Сара Херисон, жена која је некадашњег сарадника америчке обавештајне агенције (НСА) Сноудена пратила у бекству из САД преко Хонг Конга до Москве. Херисон се појавила као гост изненађења на „Цхаос Цоммуницатион Цонгресу“, годишњем окупљању немачких ИТ стручњака (медији их често називају хакерима), које организује хамбуршки ЦЦЦ (Цхаос Цомпутер Цлуб) у делу већ најављеног предавања двојице активиста Викилиекс платформе, Џејкоба Апелбаума и Џулијана Асанжна. Први човек Викииликса, Асанж није боравио у Хамбургу, него се огласио уз помоћ видео везе. Јер он се још увек налази у еквадорској амбасади у Лондону, коју не може да напусти, јер ће га британска полиција одмах привести. Троје активиста се јасним апелом обратило окупљеним хакерима којих је у дворани било више од 3.000 – и то следећом поруком: Сви би требало да се инфилтрирате у тајне службе и друге државне институције, како би у правом тренутку јавности могли да откријемо тајна документа, попут Едварда Сноудена. ИТ експерти су тај позив истакнутих активиста поздравили бурним овацијама. Током свог видео-обраћања Скајпом, Асанж је упозорио на велику моћ коју данас у свету имају системски администратори у великим институцијама и рачунарским системима. Јер они одржавају мреже и системе, чини све како би исти беспрекорно функционисали. Најбоље познају њихову структуру и знају како да их контролишу. Асанжов позив због тога гласи: "Убаците се у ЦИА!". Његова анализа заснива се на теорији да сви грађани постају део државног апарата, хтели то они или не. "Због тога је важно утицати на тај процес, односно на то каква ће то држава бити", наглашава оснивач Викиликса. Према његовом мишљењу, хакери имају велику друштвену одговорност и они могу да утичу на будућност. Изјаве попут ове нису нове у хакерским круговима. У прошлости је у њиховим круговима често било речи о приликама, али и опасностима које са собом доносе ИТ технологије и телекомуникације. Упозоравало се на могућност њихове злоупотребе, што се на крају и догодило. Тајне службе су управо прибегле контроли нових видова комуникације. Али до скора су таква упозорења била углавном игнорисана. Ипак, открића Едварда Сноудена, који је показао у којој мери америчка тајна служба НСА, баш као и неке друге сличне службе попут британске ГХЦQ, прикупљају и чувају податке милиона људи широм света, показују да је стварност пуно гора од јучерашњих ноћних мора. "Нисмо били довољно параноидни", реченица је која се често могла чути на ЦЦЦ конгресу у Хамбургу. Разговор са Асанжом, вођен преко Интернета, био је неколико пута прекидан, због техничких сметњи. Тако је било и након питања, како је активистима успело да организују бекство Сноудена из Хонг Конга у Москву. Гости присутни за столом на позорници су на тај прекид везе мирно прокоментарисали речима: "Чини се да и тајне службе прате овај конгрес", што су присутни у дворани попратили смехом. Међутим, такви коментари нису израз резигнације хакера, већ њихове борбености: "Ми морамо Интернет да поставимо на некој другој основи", сматра Тим Притлове из Цхаос Цомпутер Цлуб (ЦЦЦ). "Будући да политичари ништа не предузимају, то значи да се морамо ангажовати ми“, рекла је поред осталог портпарол овог удружења, Констанце Курц. Један од кључних проблема је како да се заштита личних података учини ефикасном, али и технички једноставном. Могућности шифровања постоје увелико, али "та техничка решења морају бити једноставнија, како не би била приступачна само хакерима који се сатима тиме могу бавити", сматра Рената Авила. Она је адвокат и бави се заштитом људских права – уједно је и правни саветник оснивача Викиликса. Ипак, то је само један од проблема: комплетна мрежа телекомуникације би морала да буде другачије организована, уколико жели да се стане на пут шпијунирању тајних служби. Наиме, последња открића показују да је НСА успоставила посебан систем под називом ТАО, који је успео да продре кроз комерцијалне системе за комуникацију. Тиме је шпијунима отворена могућност да упадају где год пожеле: било да је реч о кабловским везама које пролазе кроз мора или врло конкретних софтверских решења на неком рачунару. "Биће потребно више од десет година да се све поправи", тврди америчка активисткиња Ева Галперин из невладине организације Елецтрониц Фронтиер Фоундатион. "Неке ствари се могу релативно брзо поправити, али неке проблеме ће бити врло, врло тешко отклонити“, каже она.  

Коментари / 0

Оставите коментар