Asanž: Priključite se američkoj CIA

Na Kongresu najvećeg nemačkog udruženja IT stručnjaka „CCC“, učesnicima se video porukom obratio i osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž.

Republika Srpska 31.12.2013 | 09:37 Na Kongresu najvećeg nemačkog udruženja IT stručnjaka „CCC“, učesnicima se video porukom obratio i osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž. Doduše, najveća zvezda je ipak bio, bivši agent NSA Edvard Snouden. Odjednom se pojavila na pozornici kongresne dvorane i svi su stali na noge i pozdravili je velikim aplauzom: Sara Herison, žena koja je nekadašnjeg saradnika američke obaveštajne agencije (NSA) Snoudena pratila u bekstvu iz SAD preko Hong Konga do Moskve. Herison se pojavila kao gost iznenađenja na „Chaos Communication Congresu“, godišnjem okupljanju nemačkih IT stručnjaka (mediji ih često nazivaju hakerima), koje organizuje hamburški CCC (Chaos Computer Club) u delu već najavljenog predavanja dvojice aktivista Vikilieks platforme, Džejkoba Apelbauma i Džulijana Asanžna. Prvi čovek Vikiiliksa, Asanž nije boravio u Hamburgu, nego se oglasio uz pomoć video veze. Jer on se još uvek nalazi u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, koju ne može da napusti, jer će ga britanska policija odmah privesti. Troje aktivista se jasnim apelom obratilo okupljenim hakerima kojih je u dvorani bilo više od 3.000 – i to sledećom porukom: Svi bi trebalo da se infiltrirate u tajne službe i druge državne institucije, kako bi u pravom trenutku javnosti mogli da otkrijemo tajna dokumenta, poput Edvarda Snoudena. IT eksperti su taj poziv istaknutih aktivista pozdravili burnim ovacijama. Tokom svog video-obraćanja Skajpom, Asanž je upozorio na veliku moć koju danas u svetu imaju sistemski administratori u velikim institucijama i računarskim sistemima. Jer oni održavaju mreže i sisteme, čini sve kako bi isti besprekorno funkcionisali. Najbolje poznaju njihovu strukturu i znaju kako da ih kontrolišu. Asanžov poziv zbog toga glasi: "Ubacite se u CIA!". Njegova analiza zasniva se na teoriji da svi građani postaju deo državnog aparata, hteli to oni ili ne. "Zbog toga je važno uticati na taj proces, odnosno na to kakva će to država biti", naglašava osnivač Vikiliksa. Prema njegovom mišljenju, hakeri imaju veliku društvenu odgovornost i oni mogu da utiču na budućnost. Izjave poput ove nisu nove u hakerskim krugovima. U prošlosti je u njihovim krugovima često bilo reči o prilikama, ali i opasnostima koje sa sobom donose IT tehnologije i telekomunikacije. Upozoravalo se na mogućnost njihove zloupotrebe, što se na kraju i dogodilo. Tajne službe su upravo pribegle kontroli novih vidova komunikacije. Ali do skora su takva upozorenja bila uglavnom ignorisana. Ipak, otkrića Edvarda Snoudena, koji je pokazao u kojoj meri američka tajna služba NSA, baš kao i neke druge slične službe poput britanske GHCQ, prikupljaju i čuvaju podatke miliona ljudi širom sveta, pokazuju da je stvarnost puno gora od jučerašnjih noćnih mora. "Nismo bili dovoljno paranoidni", rečenica je koja se često mogla čuti na CCC kongresu u Hamburgu. Razgovor sa Asanžom, vođen preko Interneta, bio je nekoliko puta prekidan, zbog tehničkih smetnji. Tako je bilo i nakon pitanja, kako je aktivistima uspelo da organizuju bekstvo Snoudena iz Hong Konga u Moskvu. Gosti prisutni za stolom na pozornici su na taj prekid veze mirno prokomentarisali rečima: "Čini se da i tajne službe prate ovaj kongres", što su prisutni u dvorani popratili smehom. Međutim, takvi komentari nisu izraz rezignacije hakera, već njihove borbenosti: "Mi moramo Internet da postavimo na nekoj drugoj osnovi", smatra Tim Pritlove iz Chaos Computer Club (CCC). "Budući da političari ništa ne preduzimaju, to znači da se moramo angažovati mi“, rekla je pored ostalog portparol ovog udruženja, Konstance Kurc. Jedan od ključnih problema je kako da se zaštita ličnih podataka učini efikasnom, ali i tehnički jednostavnom. Mogućnosti šifrovanja postoje uveliko, ali "ta tehnička rešenja moraju biti jednostavnija, kako ne bi bila pristupačna samo hakerima koji se satima time mogu baviti", smatra Renata Avila. Ona je advokat i bavi se zaštitom ljudskih prava – ujedno je i pravni savetnik osnivača Vikiliksa. Ipak, to je samo jedan od problema: kompletna mreža telekomunikacije bi morala da bude drugačije organizovana, ukoliko želi da se stane na put špijuniranju tajnih službi. Naime, poslednja otkrića pokazuju da je NSA uspostavila poseban sistem pod nazivom TAO, koji je uspeo da prodre kroz komercijalne sisteme za komunikaciju. Time je špijunima otvorena mogućnost da upadaju gde god požele: bilo da je reč o kablovskim vezama koje prolaze kroz mora ili vrlo konkretnih softverskih rešenja na nekom računaru. "Biće potrebno više od deset godina da se sve popravi", tvrdi američka aktivistkinja Eva Galperin iz nevladine organizacije Electronic Frontier Foundation. "Neke stvari se mogu relativno brzo popraviti, ali neke probleme će biti vrlo, vrlo teško otkloniti“, kaže ona.