Лопаре: Добар као доктор Желимир

Снег на Мајевици „топи“ преданост др Нешковића из Дома здравља Лопаре.

Република Српска 30.12.2013 | 20:33 Снег на Мајевици „топи“ преданост др Нешковића из Дома здравља Лопаре. Кад год се запутим у беспућа Мајевице, мислим на људе који чекају помоћ. Зима „заковала“ Мајевицу са свих страна, мештани села на највишој надморској висини, као што је Завршје, излазе напоље само када треба стоку да нахране. Гости су ретки, јер је овдашњим сокацима тешко прићи, али не и онима које, и позив и неизмерна људска љубав везује за овдашње људе. Др Желимир Нешковић, лекар у Дому здравља, једно од чеда Мајевице који је, по завршетку факултета, мада је могао да се запосли и у престоници Републике Српске, одлучио да се врати у завичај, међу своје мештане и суграђане, горштаке и по стасу, и по гласу, и по души. Младог лекара нема ко не зна у било којој од око 5.500 кућа на Мајевици, у граду и 33 овдашња села. Нема мајевичке забити где није стизао, где не стиже да прегледа људе овог краја, подједнако, по потреби, старе и младе, да им остави терапију, подели савете, поприча, утеши, охрабри... У мајевичком крају, не без разлога, многи људи за некога ко је добро дете веле да је „добар као доктор Желимир“. - Васпитан сам да волим људе, свој завичај, а посао за који сам се определио подразумева бригу и пажњу према људима, па је све што радим, практично, нека врста „описа“ мог професионалног и животног односа према људима - каже скромно др Нешковић. - Кад год се запутим у беспућа Мајевице, увек имам у виду да помоћ коју чекају ти људи, треба да пружимо, што пре, као да су наши најрођенији. А, ми које је „пупчаном врпцом“ везала Мајевица, сви смо своји. Зато смо и овако сложни и солидарни, на шта сам поносан. Недавно је др Нешковић, са сарадницима, по великом снегу на позив мештана, заједно са још једним медицинаром, посетио на Мајевици село Завршје, удаљено око 25 километара од Лопара, до кога се једва стиже теренским колима и трактором, а део мора да се „превали“ пешице. Становници Завршја, села смештеног на висовима Мајевице, њих око 30, углавном старачких домаћинстава, ретко посећују доктора током зимских дана, а када падне снег, одлазак лекару најчешће одгађају, јер многи немају аутомобил, а путеви су, због високих наноса снега, непроходни или полупроходни... Зато је долазак лекара одушевио Завршјане, јер за већину њих би дуго путовање до Лопара било и тешко и неизвесно. Желимир је, практично, свим мештанима прегледао притисак, поделио терапије онима којима су биле потребне, комплетно је прегледао њих 20, а и сваког од осталих је добро „скенирао“, измерио шећер у крви, указао на значај здраве исхране... Младом лекару, често више него најмилијим, радују се људи смештени у Дому за старе, које редовно прегледа, као и друге старе и немоћне у граду и крају. И њих, као и друге мештане, радује што ће „њихов доктор“, постати специјалиста-радиолог. Плаше се да ће отићи, а он сваком од њих, уз преглед и додељену терапију, сада, мора да каже: - Никуд не одлазим од вас, из Мајевице, јер кад бих отишао од вас и наше Мајевице, онда не бих био ни срећан, ни задовољан. Завичај је светиња.