Lopare: Dobar kao doktor Želimir

Sneg na Majevici „topi“ predanost dr Neškovića iz Doma zdravlja Lopare.

Republika Srpska 30.12.2013 | 20:33 Sneg na Majevici „topi“ predanost dr Neškovića iz Doma zdravlja Lopare. Kad god se zaputim u bespuća Majevice, mislim na ljude koji čekaju pomoć. Zima „zakovala“ Majevicu sa svih strana, meštani sela na najvišoj nadmorskoj visini, kao što je Završje, izlaze napolje samo kada treba stoku da nahrane. Gosti su retki, jer je ovdašnjim sokacima teško prići, ali ne i onima koje, i poziv i neizmerna ljudska ljubav vezuje za ovdašnje ljude. Dr Želimir Nešković, lekar u Domu zdravlja, jedno od čeda Majevice koji je, po završetku fakulteta, mada je mogao da se zaposli i u prestonici Republike Srpske, odlučio da se vrati u zavičaj, među svoje meštane i sugrađane, gorštake i po stasu, i po glasu, i po duši. Mladog lekara nema ko ne zna u bilo kojoj od oko 5.500 kuća na Majevici, u gradu i 33 ovdašnja sela. Nema majevičke zabiti gde nije stizao, gde ne stiže da pregleda ljude ovog kraja, podjednako, po potrebi, stare i mlade, da im ostavi terapiju, podeli savete, popriča, uteši, ohrabri... U majevičkom kraju, ne bez razloga, mnogi ljudi za nekoga ko je dobro dete vele da je „dobar kao doktor Želimir“. - Vaspitan sam da volim ljude, svoj zavičaj, a posao za koji sam se opredelio podrazumeva brigu i pažnju prema ljudima, pa je sve što radim, praktično, neka vrsta „opisa“ mog profesionalnog i životnog odnosa prema ljudima - kaže skromno dr Nešković. - Kad god se zaputim u bespuća Majevice, uvek imam u vidu da pomoć koju čekaju ti ljudi, treba da pružimo, što pre, kao da su naši najrođeniji. A, mi koje je „pupčanom vrpcom“ vezala Majevica, svi smo svoji. Zato smo i ovako složni i solidarni, na šta sam ponosan. Nedavno je dr Nešković, sa saradnicima, po velikom snegu na poziv meštana, zajedno sa još jednim medicinarom, posetio na Majevici selo Završje, udaljeno oko 25 kilometara od Lopara, do koga se jedva stiže terenskim kolima i traktorom, a deo mora da se „prevali“ pešice. Stanovnici Završja, sela smeštenog na visovima Majevice, njih oko 30, uglavnom staračkih domaćinstava, retko posećuju doktora tokom zimskih dana, a kada padne sneg, odlazak lekaru najčešće odgađaju, jer mnogi nemaju automobil, a putevi su, zbog visokih nanosa snega, neprohodni ili poluprohodni... Zato je dolazak lekara oduševio Završjane, jer za većinu njih bi dugo putovanje do Lopara bilo i teško i neizvesno. Želimir je, praktično, svim meštanima pregledao pritisak, podelio terapije onima kojima su bile potrebne, kompletno je pregledao njih 20, a i svakog od ostalih je dobro „skenirao“, izmerio šećer u krvi, ukazao na značaj zdrave ishrane... Mladom lekaru, često više nego najmilijim, raduju se ljudi smešteni u Domu za stare, koje redovno pregleda, kao i druge stare i nemoćne u gradu i kraju. I njih, kao i druge meštane, raduje što će „njihov doktor“, postati specijalista-radiolog. Plaše se da će otići, a on svakom od njih, uz pregled i dodeljenu terapiju, sada, mora da kaže: - Nikud ne odlazim od vas, iz Majevice, jer kad bih otišao od vas i naše Majevice, onda ne bih bio ni srećan, ni zadovoljan. Zavičaj je svetinja.