Страх од народа

Текућа година је исцурила; сива и суморна, најављује још сивљу и суморнију идућу.

Република Српска 28.12.2013 | 20:28 Текућа година је исцурила; сива и суморна, најављује још сивљу и суморнију идућу. Оптимизму нема мјеста, нажалост.Из сивила и маглуштине, свако мало ових последњих дана године 2013., изгегају политичари и монотоно верглају о успјесима, очекивањима, пројектима надањима, визијама… Ред самохвале, ред оптужби на рачун супротстављених опција - и једно и друго изречено је без икакве енергије, страсти, вјере у оно што се говори; сви једва чекају да се довуку празници да се утопе у њима, како би се припремили за надолазећу годину, коју ће обиљежити немилосрдни (надам се само вербални) сукоби, морбидна етикетирања, тешке оптужбе…, и крах неких политичких каријера. Којих, одлучиће грађани на октобарским изборима. Инерција је чудо; упркос сивилу и потпуној депресији која влада у друштву бирају се личности године, догађаји године, најбољи подухвати; сумирају се премршави резултати; бјежи се од суштине, јер је поражавајућа; миллион пута прежваканим флоскулама се покушава демонстрирати озбиљност и одговорност. Оштро воња трулеж, голом руком је опипљив страх од надолазећих догађаја, немогуће их је избјећи. Плаши се народ онога што слиједи; политичари се плаше народа још више. Друштво у којем су таква два осјећаја доминантна има само један пут – на доле. Два најзначајнија догађаја у години на измаку, који су оголили политичке елите и сурово приказали сву њихову бруталност, страхове, лицемјерство и некомпетентност су демонстрације студената у Бањалуци (12.јуна 2013.) и полицијско звјерско премлаћивање породице Вулић (26. јули 2013.). Ти догађаји двије су обале, између којих тече живот у Републици Српској - са једне стране је (све веће) незадовољство грађана постојећим стањем и чињеницом да мафија овдје има своју државу, артикулисано кроз протест студената; са друге стране је демонстрација силе исте те државе над појединцем, јер се усудио супротставити криминализованом систему, који препознаје само личне интересе лица што су га успоставили. И један и други догађај изазвали су страх код грађана; Први - да се све не заврши сукобом; Други, због демонстрације силе над породицом која је покушала заштити сопствено. И један и други догађај изазвали су страх код владајуће олигархије (читај СНСД);Први – да би протест студената могао прерасти у снагу која ће збрисати све пред собом; Други - да би појединац могао надјачати систем, ма колико он зао био, и постати путоказ другим, трећим, ентим… појединцима у истом проблему, који би, на крају тих појединачних сукоба, могли постати снага која ће збрисати све пред собом. И један и други догађај изазвали су страх код опозиције (читај СДС); Први – да би протести студената могли прерасти у снагу која ће збрисати Режим и на његовом згаришту постати нова политичка снага; Други - зато што је брутална сила Режима над појединцем показала нехтијење, невољност, неспремност и неспособност елите која је наводно супротстављена Режиму да заштити тог појединца. И било ког другог. Оба ова догађаја показала су и озбиљност и рјешеност Режима/СНСД-а да их спријечи/укине/омаловажи/дифамира, јер их је третирао као дио једног пакета, спремљеног за лабављење заковица које га држе, а никако као два, изолована инцидента. (Што су чинили јавно). Оба ова догађаја показала су и неопредијељеност и неспремност опозиције/СДС-а за судар са Режимом, јер су учинили све да спријече/укину/омаловаже/дифамирају студенстке протесте (што су чинили тајно), а случај „Вулић“ посматрају као изузетак, а не правило понашања Режима у свим таквим инцидентима. СДС је, третирајући оба догађаја као појединачне инциденте, намјерно пропустио шансу да укаже на тешке последице диктатуре и озбиљније се супротстави Режиму, свјесно му дозвољавајући да након протеста разбије студенте, а да Вулиће, без опасности од експлозије незадовољства, разбије пред ТВ камерама. Протести студената и „случај Вулић“ нису изоловани инциденти, они су дио једног пакета, али не неког усмјереног на рушење Режима, већ животног који је продуковао тај исти Режим, владајући на начин који је синоним за диктатуру. Режим/СНСД је породио и протесте студената и „случај Вулић“, свјесни су тога и зато нису ни крили да желе да подаве и једне и друге, јер су слика/последица њихове криминалне антицивилизацијске нељудске страховладе. Опозиција/СДС свјесно је затворила очи пред тим чињеницама, не знајући шта ће са самим собом, а камоли студентима и Вулићима. Побјегли су главом без обзира од могућности да политички поентирају на студентима и Вулићима. Био је то зицер који се не промашује, што је Режим/СНСД и доказао поентирајући. Студенти су данас разбијени, о Вулићима чујемо тек из судских клупа. Али, остао је страх. Страх од народа. И у Режиму и у Опозицији. СНСД је свјестан дубине катастрофе у коју су довели грађане овог ентитета, разумију да су јунски студенти само шачица незадовољних, да их је много много много више; Знају да је Вулић само један од хиљада и хиљада обесправљених; Убијеђени су да би свако следеће дешавање народа, било какве демонстрације, протести, незадовољство, могле бити окидач за стварање снаге која ће их бестрага однијети. Зато не престају да истрајно раде на спречавању сваке такве и најмање могућности. Опрезни су, будни, стално на стражи. Гдје год им се учини да је груписање на дјелу, разбијају га без милости. У страху од народа су превелике очи. Њихови највјернији сарадници на овом антидемократском послу су у СДС-у, чији високи функционери се, сада већ, јавно и отворено залажу за онемогућавање било каквих мирних демонстрација и сличног изражавања незадовољства; Који чине све да до њих не дође, који спречавају сваки покушај супротстављања постојећој ситуацији тим демократским средствима. Позивају на трпљење оне који немају посла, примања, лијекова, који су опљачкани, понижени, увријеђени... Док им препоручују тиховање, сами се ничег не одричу. (Приступ који се може назвати практиковање гандијевизма на српски начин-народу трпљење, вођама удобности). Своје дјеловање правдају страхом од ескалације, измицања контроли, рушења, због заштите институција (у којима је мафија!!!)... Свако разуман на овом мјесту мора да се упита зашто имају тако мало повјерења у грађане које желе да воде, због чега их у толикој мјери потцјењују и доживљавају дивљацима, зар је могуће да сматрају да би незадовољни попалили и порушили оно што је њиховим новцем изграђено и за шта су чланови њихових породица изгинули..., да ли је истина да и Опозиција/СДС  сматра народ стоком, склоном убитачном стампеду, као што то чини и Режим/СНСД?! Илузија би било мислити да је другачије. Чак и у ситуацији да Опозиција/СДС не жели промијенити садашње агрегатно стање и намјерава и у наредном четворогодишњем периоду задржати исти статус. Чему отворено теже. Жалећи се да јавност има превелика очекивања од њих; Не прецизирајући шта је превелико и која су очекивања. Још мање зборе о томе шта се од њих уопште може очекивати. Цијене (можда) да је то премало. Или ништа. У надолазећој години страх од народа ће доживјети нову експанзију. И нервоза, као последица тог страха. Експлодираће и немаштина, безнађе. Од Режима се ништа добро не може очекивати. Од лажних Гандија такође. То је Гордијев чвор, који ће грађани бити присиљени да развежу. На било који начин. пише: Слободан Васковић хттпс://слободанвасковиц.блогспот.цом/2013/12/страх-од-народа.хтмл?м=1