Нови "Панчев" долази из Семберије

Још као дете, рођено у селу Батар код Бијељине, суперталентовани 16-огодишњак Лука Јовић је осетио све и – очврснуо.

Република Српска 27.12.2013 | 22:37 Још као дете, рођено у селу Батар код Бијељине, суперталентовани 16-огодишњак Лука Јовић је осетио све и – очврснуо. О том малом центарфору с фризуром Радамела Фалкаа, који је пре неки дан напунио 16 година, фудбалска јавност зна све, или скоро све. И да је најталентованији нападач у Звездиној омладинској школи још од Горана Друлића, и да стручњаци сматрају да представља убитачну сублимацију Дарка Панчева и Милка Ђуровског, и да је тренутно, као обичан тинејџер, тиха патња великог броја богатих европских клубова. "Он је само, и само један велики таленат. Знам колико је емотиван, колико му тешко падају неке ствари из прошлости, али рећи ћу вам да он детињство практично није ни имао. Био је дете када су му се разболеле и бака и сестра, ја сам често боравио у Београду како бих био уз њих... Мој отац, а његов деда, био је често принуђен да га чува. Морао је с њим да иде и на њиву, а био је веома живахан. Дешавало се да деда мора да га завеже, да му мали не побегне... Мој рођак Саво Милошевић помогао ми је око лечења кћерке, са Дејаном Станковићем и Синишом Михајловићем скупио новац за интервенцију у Италији. Хвала му до неба", скоро са сузом у оку почиње причу о свом сину Милан Јовић. Тај тежи начин одрастања натерао је главу породице Јовић да и данас сина зове Малац. Ловцима на таленте из Црвене звезде није требало много да чују добар глас о једном малом из Републике Српске који терорише ривале у Мини Макси лиги. "Имао сам срећу да је Томислав Милићевић гледао те утакмице. Одмах је уследио позив да дође на Маракану, и данас се сећам датума, 10. маја 2005. године, и одигра селективну утакмицу. А тамо много деце, Жигић дели аутограме... Међутим, Лука се опет надаје голова. Прошло је 10 минута, а мени Тома прилази и каже: 'Ово је опасан играч, он мора да долази из вашег места и игра за нас'. Играо је на тим турнирима, давао голове..." "Спавали смо у 'пасату'. Оборим задње седиште, понесем од куће јастук и ћебе и Луки направим кревет. Тако смо чекали утакмице, јер смо из Батара морали да кренемо раније. Сећам се да је један викенд играо две утакмице, прву у суботу по подне, а другу у недељу рано ујутру. Није нам се исплатило да се враћамо преко Дрине. Дотерао сам аутомобил испред јужне трибине и ту смо провели ноћ. Палио сам га често да се мали не би смрзао. Прилазили су нам портири да виде шта се дешава, чак су нас гледали и људи који чепркају по контејнерима... Сви су се чудили." "Прија ми што се оволико прича и пише о мени. Верујте ми да ме то неће пореметити. Ја сам и даље на земљи и мој једини циљ је да уђем у први тим", протоколарно је прокоментарисао Лука. А затим послао поруку из које је врцало самопоуздање: "Верујем да сам спреман да играм сениорски фудбал, да могу да помогнем Звезди. Није нека разлика. Посебно јер сам увек играо са годину или две старијом генерацијом." Партизан је звао, нудио, али Лука је желео само Звезду. Да се отац Милан водио искључиво финансијским интересима, четворочалана породица Јовића би већ одавно била збринута и уживала сладак немачки стандард. "У моју кућу, долазили су Фреди Бобић и Мики Стевић. Хтели су малог да воде у Штутгарт, односно Дортмунд. У то моје двориште долазило је много људи, да их сад све не именујем. Хтели су да правимо предуговоре. Нуђено ми је да добијем немачко држављанство и да одведем целу породицу. Нисам хтео. Јер да није Звезде, каква је таква је, за моје дете се би ни знало. Нисам од родитеља који уцењују и прете тужбама."