Novi "Pančev" dolazi iz Semberije

Još kao dete, rođeno u selu Batar kod Bijeljine, supertalentovani 16-ogodišnjak Luka Jović je osetio sve i – očvrsnuo.

Republika Srpska 27.12.2013 | 22:37 Još kao dete, rođeno u selu Batar kod Bijeljine, supertalentovani 16-ogodišnjak Luka Jović je osetio sve i – očvrsnuo. O tom malom centarforu s frizurom Radamela Falkaa, koji je pre neki dan napunio 16 godina, fudbalska javnost zna sve, ili skoro sve. I da je najtalentovaniji napadač u Zvezdinoj omladinskoj školi još od Gorana Drulića, i da stručnjaci smatraju da predstavlja ubitačnu sublimaciju Darka Pančeva i Milka Đurovskog, i da je trenutno, kao običan tinejdžer, tiha patnja velikog broja bogatih evropskih klubova. "On je samo, i samo jedan veliki talenat. Znam koliko je emotivan, koliko mu teško padaju neke stvari iz prošlosti, ali reći ću vam da on detinjstvo praktično nije ni imao. Bio je dete kada su mu se razbolele i baka i sestra, ja sam često boravio u Beogradu kako bih bio uz njih... Moj otac, a njegov deda, bio je često prinuđen da ga čuva. Morao je s njim da ide i na njivu, a bio je veoma živahan. Dešavalo se da deda mora da ga zaveže, da mu mali ne pobegne... Moj rođak Savo Milošević pomogao mi je oko lečenja kćerke, sa Dejanom Stankovićem i Sinišom Mihajlovićem skupio novac za intervenciju u Italiji. Hvala mu do neba", skoro sa suzom u oku počinje priču o svom sinu Milan Jović. Taj teži način odrastanja naterao je glavu porodice Jović da i danas sina zove Malac. Lovcima na talente iz Crvene zvezde nije trebalo mnogo da čuju dobar glas o jednom malom iz Republike Srpske koji teroriše rivale u Mini Maksi ligi. "Imao sam sreću da je Tomislav Milićević gledao te utakmice. Odmah je usledio poziv da dođe na Marakanu, i danas se sećam datuma, 10. maja 2005. godine, i odigra selektivnu utakmicu. A tamo mnogo dece, Žigić deli autograme... Međutim, Luka se opet nadaje golova. Prošlo je 10 minuta, a meni Toma prilazi i kaže: 'Ovo je opasan igrač, on mora da dolazi iz vašeg mesta i igra za nas'. Igrao je na tim turnirima, davao golove..." "Spavali smo u 'pasatu'. Oborim zadnje sedište, ponesem od kuće jastuk i ćebe i Luki napravim krevet. Tako smo čekali utakmice, jer smo iz Batara morali da krenemo ranije. Sećam se da je jedan vikend igrao dve utakmice, prvu u subotu po podne, a drugu u nedelju rano ujutru. Nije nam se isplatilo da se vraćamo preko Drine. Doterao sam automobil ispred južne tribine i tu smo proveli noć. Palio sam ga često da se mali ne bi smrzao. Prilazili su nam portiri da vide šta se dešava, čak su nas gledali i ljudi koji čeprkaju po kontejnerima... Svi su se čudili." "Prija mi što se ovoliko priča i piše o meni. Verujte mi da me to neće poremetiti. Ja sam i dalje na zemlji i moj jedini cilj je da uđem u prvi tim", protokolarno je prokomentarisao Luka. A zatim poslao poruku iz koje je vrcalo samopouzdanje: "Verujem da sam spreman da igram seniorski fudbal, da mogu da pomognem Zvezdi. Nije neka razlika. Posebno jer sam uvek igrao sa godinu ili dve starijom generacijom." Partizan je zvao, nudio, ali Luka je želeo samo Zvezdu. Da se otac Milan vodio isključivo finansijskim interesima, četvoročalana porodica Jovića bi već odavno bila zbrinuta i uživala sladak nemački standard. "U moju kuću, dolazili su Fredi Bobić i Miki Stević. Hteli su malog da vode u Štutgart, odnosno Dortmund. U to moje dvorište dolazilo je mnogo ljudi, da ih sad sve ne imenujem. Hteli su da pravimo predugovore. Nuđeno mi je da dobijem nemačko državljanstvo i da odvedem celu porodicu. Nisam hteo. Jer da nije Zvezde, kakva je takva je, za moje dete se bi ni znalo. Nisam od roditelja koji ucenjuju i prete tužbama."