Зуроф: Неофашизам у Хрватској не изненађује

Пораст неофашизма у Хрватској након што је постала чланица ЕУ није изненађење, оценио директор центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф и указао да се исто десило и са Летонијом, Литванијом, Естонијом.

Република Српска 25.12.2013 | 10:45 Пораст неофашизма у Хрватској након што је постала чланица ЕУ није изненађење, оценио директор центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф и указао да се исто десило и са Летонијом, Литванијом, Естонијом. Док нису постале чланице ЕУ, те земље су биле приморане да се лепо понашају, објаснио је Зуроф. Ловац на нацисте и директор центра "Симон Визентал" из Јерусалима Ефраим Зуроф рекао је да није изненађујуће што се пораст неофашизма у Хрватској јавио након што је та земља постала чланица Европске уније, пошто се то исто десило и са неким другим земљама. "Није никакво изненађење што се то у Хрватској дешава по њеном уласку у ЕУ. Исто се то десило и са Летонијом, Литванијом, Естонијом... То је ватра која гори и даје подршку екстремним националистима широм Европе", истакао је Зуроф током предавања у Привредној комори Србије. Док нису постале чланице ЕУ, објаснио је Зуроф, те земље су биле приморане да се лепо понашају. "А сада, када у њима расту неофашистичке тенденције, Брисел не каже ни реч, већ - спава", упозорио је он. Зуроф је, такође, критиковао то што ниједан хрватски званичник није реаговао након инцидента на загребачком стадиону Максимир, када је фудбалер Динама и хрватски репрезентативац Јосип Шимунић упутио публици усташки поздрав "За дом!". Према његовим речима, веома је узнемирујућа чињеница да су хиљаде навијача одговориле на Шимунићев поздрав. Зуроф је рекао и да неке земље, по уласку у ЕУ, покушавају да минимализују своју улогу у холокаусту, а међу њима је навео Литванију, Естонију, Хрватску. "Холокауст је био 'индустријска кланица' која се више никада није поновила у историји и надам се да ни неће", истакао је овај познати ловац на нацисте. Напоменуо је да су нацистички колаборационисти у источној Европи током Другог светског рата учествовали заједно са нацистима у реализацији масовног убијања, док у другим деловима Европе то није тражено од колаборациониста. Говорећи о свом лову на нацисте, Зуроф је нагласио да је тешко спровести привођење нациста правди, због тога што за то пре свега треба да постоји политичка воља, потребно је физички пронаћи злочинце, а онда и изградити случај против њих. Немци су, како је рекао, првобитно направили приоритете, одлучивши да се фокусирању само на официре, а тек сада, после осуде Ивана Демјањука, који је током Другог светског рата био стражар у нацистичком логору смрти Собибор, Немачка је спремна да изведе било кога пред суд, додао је Зуроф. "Зато смо лансирали кампању под слоганом 'Касно, али не превише касно', како бисмо помогли немачким властима да нађу што више људи и да их приведу правди", рекао је Зуроф. Показао је постер који је био окачен широм Немачке у протекла три месеца, у оквиру операције "Последња шанса два" и објаснио да се на тај начин за вредне информације о нацистима немачким грађанима нуди награда у висини од 25.000 евра. То је, истакао је, потпуна револуција на неки начин, али се поставља и питање шта су Немци досад чекали. Зуроф је рекао да се у лову на нацисте суочава са извесним проблемима, а многи су везани за кредибилитет пред јавним мњењем. Кривица не застарева временом, а старост не треба да буде заштита за злочинце, указао је. "Битка се не завршава са смрћу последњег нацисте. Борићемо се и даље да осигурамо тачну историју и сећање на холокауст", закључио је Зуроф.