Zurof: Neofašizam u Hrvatskoj ne iznenađuje

Porast neofašizma u Hrvatskoj nakon što je postala članica EU nije iznenađenje, ocenio direktor centra "Simon Vizental" Efraim Zurof i ukazao da se isto desilo i sa Letonijom, Litvanijom, Estonijom.

Republika Srpska 25.12.2013 | 10:45 Porast neofašizma u Hrvatskoj nakon što je postala članica EU nije iznenađenje, ocenio direktor centra "Simon Vizental" Efraim Zurof i ukazao da se isto desilo i sa Letonijom, Litvanijom, Estonijom. Dok nisu postale članice EU, te zemlje su bile primorane da se lepo ponašaju, objasnio je Zurof. Lovac na naciste i direktor centra "Simon Vizental" iz Jerusalima Efraim Zurof rekao je da nije iznenađujuće što se porast neofašizma u Hrvatskoj javio nakon što je ta zemlja postala članica Evropske unije, pošto se to isto desilo i sa nekim drugim zemljama. "Nije nikakvo iznenađenje što se to u Hrvatskoj dešava po njenom ulasku u EU. Isto se to desilo i sa Letonijom, Litvanijom, Estonijom... To je vatra koja gori i daje podršku ekstremnim nacionalistima širom Evrope", istakao je Zurof tokom predavanja u Privrednoj komori Srbije. Dok nisu postale članice EU, objasnio je Zurof, te zemlje su bile primorane da se lepo ponašaju. "A sada, kada u njima rastu neofašističke tendencije, Brisel ne kaže ni reč, već - spava", upozorio je on. Zurof je, takođe, kritikovao to što nijedan hrvatski zvaničnik nije reagovao nakon incidenta na zagrebačkom stadionu Maksimir, kada je fudbaler Dinama i hrvatski reprezentativac Josip Šimunić uputio publici ustaški pozdrav "Za dom!". Prema njegovim rečima, veoma je uznemirujuća činjenica da su hiljade navijača odgovorile na Šimunićev pozdrav. Zurof je rekao i da neke zemlje, po ulasku u EU, pokušavaju da minimalizuju svoju ulogu u holokaustu, a među njima je naveo Litvaniju, Estoniju, Hrvatsku. "Holokaust je bio 'industrijska klanica' koja se više nikada nije ponovila u istoriji i nadam se da ni neće", istakao je ovaj poznati lovac na naciste. Napomenuo je da su nacistički kolaboracionisti u istočnoj Evropi tokom Drugog svetskog rata učestvovali zajedno sa nacistima u realizaciji masovnog ubijanja, dok u drugim delovima Evrope to nije traženo od kolaboracionista. Govoreći o svom lovu na naciste, Zurof je naglasio da je teško sprovesti privođenje nacista pravdi, zbog toga što za to pre svega treba da postoji politička volja, potrebno je fizički pronaći zločince, a onda i izgraditi slučaj protiv njih. Nemci su, kako je rekao, prvobitno napravili prioritete, odlučivši da se fokusiranju samo na oficire, a tek sada, posle osude Ivana Demjanjuka, koji je tokom Drugog svetskog rata bio stražar u nacističkom logoru smrti Sobibor, Nemačka je spremna da izvede bilo koga pred sud, dodao je Zurof. "Zato smo lansirali kampanju pod sloganom 'Kasno, ali ne previše kasno', kako bismo pomogli nemačkim vlastima da nađu što više ljudi i da ih privedu pravdi", rekao je Zurof. Pokazao je poster koji je bio okačen širom Nemačke u protekla tri meseca, u okviru operacije "Poslednja šansa dva" i objasnio da se na taj način za vredne informacije o nacistima nemačkim građanima nudi nagrada u visini od 25.000 evra. To je, istakao je, potpuna revolucija na neki način, ali se postavlja i pitanje šta su Nemci dosad čekali. Zurof je rekao da se u lovu na naciste suočava sa izvesnim problemima, a mnogi su vezani za kredibilitet pred javnim mnjenjem. Krivica ne zastareva vremenom, a starost ne treba da bude zaštita za zločince, ukazao je. "Bitka se ne završava sa smrću poslednjeg naciste. Borićemo se i dalje da osiguramo tačnu istoriju i sećanje na holokaust", zaključio je Zurof.