ЕУ нема никакав план према Балкану

Члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић борави у радној посјети Израелу, а први састанак Радмановић је имао с градоначелником Хаифе Јоном Јахавом.

Република Српска 17.12.2013 | 17:14 Члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић борави у радној посјети Израелу, а први састанак Радмановић је имао с градоначелником Хаифе Јоном Јахавом.Хаифа је позната као највећи и најзначајнији универзитетски, академски и технолошки центар у Израелу. Такође, овај град је највећа лука и индустријски центар у Израелу те симбол етничке и вјерске толеранције у земљи. Градоначелник Хаифе предложио је свеобухватну сарадњу овог града с градовима из БиХ у различитим областима и изразио личну спремност да посјети БиХ и подстакне сарадњу градова ове двије земље. Радмановић је захвалио за исказану спремност Јахава за сарадњу и позвао израелске компаније и инвеститоре да улажу у БиХ. У оквиру радне посјете Израелу Радмановић је данас одржао предавање у Центру за стратешке студије Бегин-Садат на Универзитету Бар-Илан у Тел Авиву о теми: "Балкан у међународним односима: Тенденције и изазови". Говорећи о сличностима Балкана и Блиског истока, Радмановић је подсјетио да је Балкан, када није био у рату, трговао и ширио културни утицај те да Балкан и Блиски исток имају низ историјских, политичких и културних сличности и повезница. "Балкан и Блиски исток имају заједничку карактеристику да су вијековима били предмет геополитичких игара великих сила, и један и други регион налазили су се у саставу више различитих империја, подручје туђинских окупација и интересних сфера. Глобални, страни утицај је доминантно одређивао стање и у једном и у другом региону у дугом историјском периоду. Из таквог историјског контекста произашле су одређене сличности у судбини народа и земаља ових региона у међународним односима, као и низ негативних територијално-политичких, економских и других консеквенци, које су резултат распада глобалног геополитичког поретка и промјена које још нису у потпуности расплетене", истакао је Радмановић. Такође, додао је, оба региона у међународним односима носе ознаку "кризни регион", који карактеришу етнички сукоби, локални ратови и политичка нестабилност. "Балкан је синоним за међунационалне конфликте, фрагментацију држава, политичку нестабилност и локална спорења. Балкан је дуго времена у историографији и политичкој публицистици означаван као 'буре барута'. Слично је и с регионом Блиског Истока. Надаље, оба региона представљају конгломерат различитих цивилизација, народа, култура и религија од најстаријих времена. Коегзистенција толиких различитости обогатила је наш свијет, али и донијела низ изазова у обезбјеђењу њиховог мирног и просперитетног постојања у промјењивим геополитичким околностима", нагласио је Радмановић. Он је говорио и о данашњем Балкану као дијелу ширег политичког контекста неријешених питања која своје поријекло вуку још од тзв. Источног питања, анексије БиХ од Аустро-Угарске, преко балканских ратова, Првог свјетског рата, стварања Југославије и, коначно, до завршетка Хладног рата, пада Берлинског зида и распада Југославије деведесетих година XX вијека. Присутне је информисао да се западни Балкан данас налази на размеђи између обећане европске интеграције и прећутне маргинализације. "Дуго времена Европа и Европска унија нису имале јасну и реалну стратегију и конкретну политику према земљама западног Балкана, а посебно према БиХ, која би отворила простор за њихов успјешан напредак и друштвени и политички развој. У политици проширења постоји велико неразумијевање Европске уније према региону Западног Балкана. Од Солунског процеса, 2003. године, када је земљама Балкана обећано чланство у Европској унији, европска политика је изгубила битку с европском бирократијом. Европска унија, а посебно Европска комисија не разумију Балкан, он је за европску бирократију још велика непознаница, на одређени начин плаше га се и одбијају да се интензивније укључе у његово интегрисање у Европу", казао је он. Радмановић је током предавања навео да "Европска унија нема никакав план према Балкану, као ни Европа прије сто, или прије педесет година". "Страх од непознатог одржава неприродни статус кво, без неког продуктивног ангажмана из кога би произашла глобална политичка акција према овом простору. По мом дубоком увјерењу Европа тапка у мјесту и боји се да пређе Саву и Дунав, магичну границу која је у прошлости дијелила тадашњу Европу од Отоманског царства. Упркос другачијим вербалним изјавама, наш је утисак да се Европа данас поново зауставља на овим имагинарним границама и уздржава да своје тековине и вриједности, међу којима и економско и социјално благостање и политичку демократију нове Европе, прошири и на овај регион", рекао је Радмановић. Још једном је поновио став о неопходности затварања ОХР-а наводећи, између осталог, да је Уред високог представника међународне заједнице анахронизам у Европи и демократском свијету 21. вијека. Устврдио је да су сви досадашњи високи представници у БиХ били су из европских земаља, а њихови замјеници из САД-а те да по тој линији међународна заједница сноси значајну одговорност за политичко стање у БиХ посљедњих година. У наставку предавања Радмановић је говорио и о новим тенденцијама и изазовима на Балкану те казао да се "ми на Балкану превише бавимо прошлошћу". "Поводом годишњице почетка Првог свјетског рата, која пада сљедеће, 2014. године, на Балкану трају жестоке интелектуалне и политичке расправе о кривцима и жртвама овог великог свјетског сукоба. Постоје снажни нескривени притисци и настојања из групе поражених земаља у овом рату за ревизијом историјских чињеница којима се историјска и политичка одговорност за овај рат настоји скинути с империјалистичке политике Њемачке и Аустроугарске као њеног експонента, и за њега оптужити Србија, српски народ у БиХ, која је тада била под окупацијом Аустроугарске монархије. Сматрам да замршеним историјским и политичким чворовима из бурне историје Балкана треба приступати опрезно. На Балкану се односи тешко и мукотрпно поправљају, а брзо и лако кваре", истакао је Радмановић. Указао је и на основне политичке, економске и безбједносне изазове балканског региона, а тиме и БиХ.