Због кризе смањен отпад

Становник РС годишње произведе нешто више од 260 килограма отпада, што је готово дупло мање него када је ријеч о држављанима чланица ЕУ.

Република Српска 13.12.2013 | 10:45
Због кризе смањен отпад
Становник РС годишње произведе нешто више од 260 килограма отпада, што је готово дупло мање него када је ријеч о држављанима чланица ЕУ.Међутим, то што се у РС не одлази пуних кеса до контејнера не значи да су становници еколошки освијешћени, већ, према ријечима стручњака, баца се само оно што више никако не може да се искористи. Наиме, док бројни житељи богатих држава често бацају, примјера ради, ТВ пријемник и прије него што би то требало, те купују нови, овдје се апарати користе у домаћинствима све док не постану потпуно неупотребљиви. "У РС су прошле године комунална предузећа прикупила око 250.223 тоне отпада, што је, по становнику, знатно мање од европског просјека. Неко би помислио да смо еколошки освијештени, али је, нажалост, супротно. Код нас се рециклира свега 0,3 одсто отпада, што је занемарив проценат, за разлику од Европе гдје се рециклира знатно више", наглашава Предраг Илић, директор Института за заштиту, информатику и екологију Бањалука. Према његовим ријечима, то што се у РС по становнику баца много мање отпада него у државама ЕУ показује и да се у РС купује мања количине робе, а уједно се и дуже користи таква роба. "Дакле, овдје се дуже користе купљени производи. Можда би људи замијенили ТВ или рачунар, али нису у прилици да то учине због економске ситуације", појашњава Илић. Саша Латиновић, предсједник Еколошког друштва "Искра живота" Бањалука, такође сматра да то што се у РС одлаже мање отпада него у богатим државама осликава овдашњи низак стандард. "Немамо ми толико новца као они да бисмо куповали нове ствари. Нијемци и Швеђани полован намјештај одбацују и тај намјештај долази на наше тржиште", истиче Латиновић и оцјењује да то што се у РС баца мање отпада представља добру страну нижег стандарда. Како он додаје, еколошком освијешћеношћу Бањалучана није задовољан, али помака има. "Млађе генерације о животној средини сада воде више рачуна него што је то било раније. Ипак, још се може видјети дијете како на улицу баци кесу од смокија, а за то су, по мом мишљењу, највише криви родитељи", каже Латиновић. Зоран Павловић, економски аналитичар, каже да су породични буџети на ниском нивоу, те да се због тога максимално штедљиво троши, а самим тим се ствара и мање отпада. "То је добра дефиниција ситуације у којој живимо. Нажалост, лоша економска ситуација проузроковала је да има мање отпада. Присетимо се, 2008. године добар део породица узео је кредит, а сада је ситуација таква да се штеди, што утиче и на смањење количине отпада. Када бисмо упоредили просечна примања с Европом, било би јасно где се ми сада налазимо", појашњава Павловић. Из Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС кажу да подаци који указују на тренд смањења количине отпада по глави становника могу да имају вишеструки значај за очување и заштиту животне средине. "Важно је нагласити да је веома значајно, а и да је тренд, да се отпад све више искориштава и у друге сврхе, при чему се добијају сировине за производњу истог или другог производа", истичу из ресорног министарства.

Коментари / 0

Оставите коментар