На дјелу прогон ћирилице

Шеф Катедре за српски језик на Филолошком факултету у Београду професор Вељко Брборић упозорава да је у Хрватској на дјелу прогон ћирилице и да се све чини да она нестане.

Република Српска 12.12.2013 | 10:52 Шеф Катедре за српски језик на Филолошком факултету у Београду професор Вељко Брборић упозорава да је у Хрватској на дјелу прогон ћирилице и да се све чини да она нестане. "Они желе да ћирилицу потпуно избришу, да ћирилице не буде ни у промилима. То је, такође, једна врста притиска на Србе који су остали у Хрватској. Они који се баве доктринама назвали би то 'обликом специјалног рата", истиче Брборић за Срну. Он оцјењује да у историји језика и народа, изван наших простора, нема података да је неко писмо посматрано као непријатељско - као што се то дешава у Хрватској. "Не могу да схватим да ће преко тога културна Европа тако лако прећи", наводи Брборић и напомиње да је некада ћирилица у Хрватској била друго писмо и да је била везана за српски живаљ, кога у Хрватској некада није било тако мало. Брборић сматра да "није дошло само до прогона Срба из Хрватске него и прогона ћирилице". Према његовиим ријечима, "оно што се у 21. вијеку дешава у Хрватској, гдје се руши све што је ћирилично, представља јасну поруку, а хрватска власт на то благонаклоно гледа иако даје изјаве у стилу да - 'то није у реду', које су више или мање помирујуће". "Није у реду да оног тренутка када у Вуковару имате ћириличну таблу - имате и организовану групу и крампе да то руше", наводи Брборић. Подсјетивши на усташки закон из априла 1941. године, гдје се у Законској одредби о забрани ћирилице наводи да се на подручју НДХ забрањује употреба ћирилице, Брборић оцјењује да се "онако како се у тадашњој Хрватској поступало према једном писму - једино поступало према Јеврејима". Он је подсјетио да данашња Хрватска има јасне законе са међународним стандардима, али да су Хрвати одлучили да промијене закон, пошто су схватили да су Срби саставни дио тих одредаба. "Реч је о прогону ћирилице. А како ће на то реаговати међународна заједница? Убеђен сам да не могу да то прећуте. Нисам сигуран каква ће, условно речено, казна уследити. Да су Срби направили такву грешку, казна би била врло изричита и врло брза", рекао је Брборић. Напомињући да непознавање ћирилице у Хрватској није феномен који је данас настао, он подсјећа да, својеремено, у бившој Југославији током популарног квиза "Квискотека", који је водио Оливер Млакар, његова помоћница није знала да прочита адресу на ћирилици добитника наградне игре, што је тада био својеврсни скандал. "Сада имате ситуацију да, када отворите нове правописе хрватског језика - тамо нема ћирилице, помиње се само да се некада користила глагољица-ћирилица, али нема исписаних слова", рекао је Брборић Срни.