Кредити ММФ-а не доносе бољитак БиХ

Да би изашла из кризе, БиХ треба да тражи алтернативне начине штедње, а не да се заклиње у ММФ, нити да очекује бољитак од чланства у ЕУ, оцијенио је у интервјуу за РСЕ активиста, публициста и филозоф из Загреба Срећко Хорват, који посљедњих неколико седмица борави у Сарајеву.

Република Српска 10.12.2013 | 22:50 Да би изашла из кризе, БиХ треба да тражи алтернативне начине штедње, а не да се заклиње у ММФ, нити да очекује бољитак од чланства у ЕУ, оцијенио је у интервјуу за РСЕ активиста, публициста и филозоф из Загреба Срећко Хорват, који посљедњих неколико седмица борави у Сарајеву. Он је протеклих дана са овдашњим грађанима разговарао о теми „Шта Европа жели“, што је уједно и наслов књиге коју је написао заједно са чувеним словеначким филозофом Славојом Жижеком. Осврћући се најпре на првих пет мјесеци пуноправног чланства Хрватске у ЕУ, Хорват каже да се ствари у економији нису промијениле на боље, а нешто је, објашњава, постало и горе. „Незапосленост младих у Хрватској, 52 посто, чиме се опако приближавамо Грчкој која има 60 посто, или Шпанији која има 56 посто. Тренутно се мијења Закон о раду, који ће донијети још већу флексибилизацију тржишта рада и дерегулацију, што, да се не изражавам само у неким терминима, конкретно значи да ћете доћи на радну седмицу који ће трајати или 56 сати или 60 сати, да ће се труднице моћи отпуштати, да већ сада 90 посто новосклопљених уговора о раду су на одређено вријеме, односно људи су потпуно флексибилни. Мислим да су то све ствари које носи и улазак у Европску унију. У Босни и Херцеговини редовно вас задњих неколико мјесеци обилази Међународни монетарни фонд. Оно што они траже је веома слично ономе што се сада већ догађа у Хрватској, а то значи још веће кресање јавног сектора, то значи даљње приватизације, а видјели смо камо су нас приватизације '90-тих довеле, да мала шачица људи има у рукама големо власништво. То је неисплаћивање пензија што је сада проблем у Босни и Херцеговини, то је заправо нерјешавање проблема који постоје у друштву.“ Да би изашла из кризе, БиХ треба да тражи алтернативне начине штедње, а не да се заклиње у ММФ, додаје Хорват. „Наравно, оно што бих ја рекао са своје позиције јест да прихватање зајмова ММФ-а, даљње приватизације, даљње мјере штедње, сигурно неће, као што вас увјеравају, донијети оздрављење овог друштва или економски бољитак. Довољно је погледати у Грчку чији спољни дуг износио 130 посто БДП-а прије задњег 'пакета спаса' – тако то они зову – а сада је 170 посто. Незапосленост младих је била 50 посто, сада је 60 посто. Дакле, управо те мјере, за које сада увјеравају Босну и Херцеговину да их треба узети, још више срозавају ово друштво.“ БиХ је потпуно деиндустријализована и у БиХ имате све трендове који се одвијају и у другим постсоцијалистичким државама. Међутим, оно што је лошије - јесте да овде још увијек не постоји нека јавност која би се противила таквим трендовима не би ли дошло до промјена у овом очајном друштву на економском дну, закључује Срећко Хорват.