БиХ има најспорији раст у региону

Шест земаља југоисточне Европе, укључујући БиХ, у првој половини 2013.

Република Српска 10.12.2013 | 08:14 Шест земаља југоисточне Европе, укључујући БиХ, у првој половини 2013. изашло је из рецесије, као резултат повећања извоза, наводи најновији извјештај Свјетске банке. У редовном економском извјештају за југоисточну Европу (СЕЕ РЕР) наводи се да је просјечни раст реалног дохотка шест земаља (БиХ, Албанија, Србија, Македонија, Црна Гора и Косово) поново порастао са негативних 0,7 одсто из 2012, на 1,8 одсто у првој половини 2013, подржан појавом опоравка у еврозони. Поред тога, како указују, повољне временске прилике резултирале су значајним доприносом пољопривредне производње економском расту и помогле слабљењу инфлаторних притисака. "Индустрија, посебно извоз производа и енергије, водили су опоравак", изјавила је Галина Андранова Винћелете, водећи економиста и коаутор извјештаја СЕЕ РЕР. Уз смањену потражњу, неизвјесне изгледе за извоз и значајне спољне ризике, краткорочни изгледи за раст у шест земаља, према извјештају, остају крхки. Након поновног раста регионалне економије у првој половини 2013, очекује се да економски раст на крају године буде 1,8 одсто. Како се указује, БиХ остаје економија с најспоријим растом у региону (0,8 одсто), а Косово с најбржим (три одсто). Извјештај, који је цијелој регији представљен видео-линком из Тиране, указује и на негативне стране. Истиче се да домаћа потражња остаје слаба у цијелој регији, што је одраз велике незапослености, слабог раста прихода и кредита за домаћинства и тешке инвестиционе климе. Поред ових краткорочних фактора, успоравање раста продуктивности и повећање јединичних трошкова рада имали су негативан утицај на економски раст, смањујући конкурентност и потражњу за радном снагом. Абебе Адугна, водећи економиста и коаутор извјештаја, објашњава да се у првој половини 2013. незапосленост у регији, која у просјеку износи око 24 одсто, почела смањивати са својих највиших нивоа. Док је запосленост порасла у Албанији, Црној Гори и Македонији, остала је слаба у Србији и БиХ. "Али чак и тамо гдје се запосленост значајније опоравила након 2010, нису сви имали користи од тога, а већина запослености се концентрисала на услуге. У индустрији се и у 2013. и даље смањивао број радних мјеста у цијелој регији. Краткорочни економски раст још неће бити довољно јак да би се остварило значајније повећање запослености", оцијенио је Адугна. Извјештај показује да је дошло до смањења биланса текућег рачуна, с обзиром на то да је извоз јачао, а увоз смањивао. Постепен опоравак еврозоне помогао је да комбиновани (пондерисани просјек) извоза робе из регије порасте за скоро 13 одсто у односу на претходну годину, дајући снажан позитиван допринос свеукупном економском расту. У свим земљама дошло је до раста извоза, нарочито у Србији, због повећања извозних капацитета, као резултат директних страних инвестиција, али одрживост таквог великог раста извоза је неизвјесна у свјетлу смањења извозне базе регије и питања конкурентности. А и дознаке су свеукупно показале отпорност, иако је криза у Грчкој почела узимати данак, нарочито у Албанији. Према анализи Свјетске банке, стране матичне банке смањиле су изложеност у регији и то, у комбинацији с порастом ненаплативих зајмова и слабим растом кредита указује на потребу за снажним реформама у циљу смањења ненаплативих зајмова и осталих слабости. У таквом окружењу, упркос значајној ликвидности и релативно ниским каматама, банке и даље нерадо дају нове зајмове. Као резултат тога, како примјећују, у већини земаља у региону дошло је до успоравања раста кредита. Стопе економског раста 2012 2013*2014* Албанија 1,6 1,3 2,1 БиХ -1,1 0,8 2,0 Косово 2,7 3,0 4,0 Македонија -0,4 2,5 3,0 Црна Гора -2,5 1,8 2,5 Србија -1,7 2,0 1,0 Регија- 0,7 1,8 1,8 *пројекције Свјетске банке