Пожарница код Тузле лежи на црном злату

Када је Хајрудин Билалић 1996.

Република Српска 07.12.2013 | 13:31
Пожарница код Тузле лежи на црном злату
Када је Хајрудин Билалић 1996. године купио је кућу у Пожарници код Тузле, није ни слутио да се ту налази прави извор нафте, што је ваљда сан чије остварење жели сваки човјек који сања бољи и лагоднији живот. Како Билалић каже за агенцију Анадолија, у једном тренутку видио је себе као шеика. "Када сам обављао неке радове у пољу, била је ту гомила неког смећа. Ја сам то почистио машином и тада се појавила нека 'мрља'. Нисам схватио о чему се ради, али дан по дан осјетио сам неки чудан мирис", сјећа се Хајрудин. Након тога разговарао је са неким својим пријатељима и дошао до закључка да се на овом подручју налази природни извор нафте или другог енергента. "Углавном, нешто постоји. Од тада до данас, неких 15-так година, увијек излази на површину земље, никад није престајало. Зимски или љетни период, нема појачања, увијек је исти темпо извирања", казао је Хајрудин. Чак и у зимским данима је ''црна мрља'' запаљива, што је екипа АА имала прилику и видјети на мјесту догађаја. "Долазиле су неке стране делегације, снимали су стање, а једино је екипа из Загреба однијела узорке на анализу", казао је Хајрудин и додао да је потребан бизнисмен који би омогућио додатно истраживање и касније ескполатацију нафте. У Пожарницу код Хајрудина долазили су и студенти са факултета који су узимали узорке и радили дипломске радове на ту тему. "У тим радовима су навели да се у овим извориштима налазе двије врсте енергента, плин и нафта, петрол", појаснио је он. На овом терену има више показатеља, али нека од њих су неприступачна за обичног посјетитеља. Говорећи о инвестирању за изворишта нафте у Пожарници, Хајрудин каже да је дошао до сазнања да ће доћи нека фирма из Холандије како би се нешто почело радити на овим теренима. "Ово је штета која се не може надокнадити. Не знам зашто се не докаже да ми имамо потенцијал, а не да увозимо нафту из других држава. Имамо своју, а пуштамо је у природу", казао је он. У међувремену, док чекају богате нафташе који ће платити почетак извлачења ''црног злата'' из земљине утробе, Хајрудин и његове комшије нафту користе и као огрјев. "Има људи који долазе па узимају по канистер, два и користе је за огрјев, али и за премазивање грађе. Сандолини и различите смјесе које се увозе и купују нама овдје не требају", испричао је Хајрудин. Но, нафта у дворишту Хајрудина Билалића изгледа није једина на подручју Босне и Херцеговине. Бушотине у РС Након што је компанија Јадран-Нафтагас, која је заједничко предузеће Нафтне индустрије Србије и руске компаније Зарубежњефт, 2011. године склопила Уговор о концесији за истраживање и кориштење угљоводоника (сирове нафте и гаса) на територији бх. ентитета Републике Српске (РС), већ током прве године истраживања и пробних бушења ронађена су изворишта нафте. Међутим, количине пронађене нафте нису довољне да би биле кориштене у комерцијалне сврхе. Ипак, Јадран-Нафтагас наставља са потрагом, па је тако у мају ове године отворена прва нафтна бушотина у РС - у Обудовцу код Шамца. У досадашња истраживања у РС уложено је 13 милиона долара, док је у току 2013. планирано да се уложи додатних 19,5 милиона долара, а цјелокупан износ за истраживање нафте и гаса у РС до краја 2014. године износи 40,7 милиона долара. Једна од највећих свјетских нафтних компанија, моћни "Схелл" недавно је изразила интерес за почетак преговора о концесији за истраживање и експлоатацију нафте у подручју Динарида, што су и навели у допису који су упутили Министарству енергије ФБиХ. Преговори о додјели концесије могли би почети већ у фебруару 2014. године, према наводима из Владе ФБиХ, који тврде да је интерес овакве свјетске компаније веома важан. Предложени су локалитети за истраживање у БиХ и Хрватској попут Слуња, Бихаћа, Босанске Крупе, Приједора, Дрвара, Ливна, Имотског, Мостара, Плоча, Метковића и Дубровника. За потписивање уговора потребна је прво сагласност Владе ФБиХ, потом Парламента ФБиХ, а очекује се да ће уговор бити потписан најкасније до краја 2014. године, када би могле бити отворене и прве бушотине. У Схеллу без коментара Схелл је као укупну вриједност инвестиције навео износ од око 700 милиона долара, а само једна бушотина коштаће око 75.000 долара. У свјетском нафтном гиганту Схелл још увијек не могу давати никакве коментаре на захтјеве које су упутили према Влади ФБиХ. "Не можемо још увијек давати изјаве на ту тему", потврдио је портпарол Схелла. Компанији Јадран-Нафтагас одобрена је концесија на период од 28 година, три године за истраживања и 25 година за период експлоатације, док се очекује да ће Схелл исту добити на 25 година. Такође, руски нафташи све више показују и интересе за ФБиХ гдје, преузимањем аустријског ОМВ-а у БиХ, већ контролирају значајан дио малопродајне мреже, односно бензински пумпи.

Коментари / 0

Оставите коментар