Далеко од увођења виза

Ако одлуку Савјета министара правде и унутрашњих послова ЕУ о могућности привременог враћања виза власти земаља западног Балкана схвате озбиљно и одговорно, безвизни режим остаће на снази, сматрају и домаћи и европски политичари и стручњаци.

Република Српска 07.12.2013 | 11:01
Далеко од увођења виза
Ако одлуку Савјета министара правде и унутрашњих послова ЕУ о могућности привременог враћања виза власти земаља западног Балкана схвате озбиљно и одговорно, безвизни режим остаће на снази, сматрају и домаћи и европски политичари и стручњаци. Подсјећамо, одлука коју је прво изгласао Европски парламент донесена је због великог броја азиланата са западног Балкана, али се не односи само на наш регион, већ на све земље које имају безвизни режим. Тања Фајон, извјестилац Европског парламента за визну либерализацију, нагласила је да ова одлука не представља увод у поновно затварање граница за државе западног Балкана. "Штавише, ја се искрено надам да овај механизам никада неће бити активиран, посебно не за земље западног Балкана. Упркос и даље високом броју тражилаца азила поновно увођење виза био би јако лош сигнал и имало би дугорочне политичке посљедице", истакла је она, још једном апелујући на власти у БиХ да наставе са испуњавањем свих обавеза које налаже безвизни режим. Додала је да је једнако важно да домаће власти допринесу поправљању статуса ромске популације у БиХ, а да земље ЕУ теже ка заједничкој политици азила и скраћењу процедура за тражиоце азила. Дорис Пак, извјестилац Европског парламента за БиХ, истакла је да је одлука само могућност употребе механизма који се користи веома ријетко. "Не вјерујем да се ради о пријетњи, већ о сигналу упозорења за све оне који би жељели злоупотријебити безвизни режим. Ја могу са тим да живим да таква врста пријетње постоји, али не бих је сматрала толико опасном колико то ваши медији представљају", навела је Пакова. Позвала је власти БиХ на одговорно понашање и сарадњу са европским земљама. "Ако ваши медији ово што се десило грађанима објасне на прави начин, сигурна сам да неће постојати никаква опасност за безвизни режим", навела је она. Јелко Кацин, посланик у Европском парламенту и извјестилац за Србију, рекао је да нема потребе плашити јавност у БиХ и региону због ове одлуке. "То је механизам који тражи пуну одговорност држава чланица ЕУ, захтјева активно ангажовање Европске комисије, али даје могућност држави на коју се евентуална суспензија односи да реагује и да дјелима спријечи да до увођења механизма и дође. То је јасна порука за ваше политичко руководство да се са државом и грађанима не смију играти и да морају бити апсолутно одговорни и посвећени", додао је Кацин. Рекао је да су политичари у БиХ одговорни што је БиХ безвизни режим добила годину дана касније од Србије и Македоније, додавши да је то опомена за убудуће. Бакир Даутбашић, секретар Министарства безбједности БиХ и шеф Мониторинг тима за визну либерализацију, тврди да нема "апсолутно ниједног разлога за забринутост". "Министарство сигурности испуњава све своје обавезе у вези са безвизним режимом, а још један позитиван помак је и потписивање Протокола са земљама Бенелукса. И посљедњи извјештај ЕК у том смислу ову област оцјењује позитивно", каже Даутбашић. Сматра да је основни разлог због чега је уопште усвојена суспензиона клаузула тај што је ЕУ ушла у фазу преговора о визним олакшицама са Украјином и Русијом, "као великим државама". И Лазар Продановић, посланик СНСД-а у парламенту БиХ, сматра да БиХ није директно угрожена. "Познато ми је да је БиХ у бољој позицији од других земаља. Министарство безбједности озбиљно приступа том питању и направили смо позитивне помаке који не доводе у питање визну либерализацију", истиче Продановић. Мати Фрањичевићу, функционеру ХДЗ БиХ и посланику ове странке у парламенту БиХ, оптимизам улијевају тврдње Министарства безбједности БиХ. "Надам се да су заиста у праву. Ново увођење виза, с психолошке нарави, значило би осјећај бесперспективе и трауматизираности, који већ постоји код бх. грађана зато што пузајући идемо ка неким циљевима", каже он. Мирза Кушљугић, члан Предсједништва СДП-а, један је од ријетких који није очекивао овакав развој догађаја. Кушљугић каже да до сада, ипак, није било упозорења да и БиХ има неконтролисани одлив азиланата у земље ЕУ. "Упозорења јесу била за земље западног Балкана, али превасходно за наше источне сусједе и одређене групе грађана. Нисам ово очекивао, јер смо из Министарства сигурности добијали информације да се број азиланата држи под контролом", каже Кушљугић. Одлука би требало да ступи на снагу за 20 дана, објављивањем у "Службеном листу ЕУ". Процедура за увођење виза Земље чланице ЕУ немају право саме да донесу одлуку о поновном увођењу виза, већ то може учинити само Европска комисија уз сарадњу са Европским парламентом и Савјетом ЕУ. Уколико жели увести визе, земља чланица прво мора доказати да су испуњени услови, односно да је током прецизно одређеног периода дошло до повећања броја подносилаца азила од 50 одсто. Комисија у обзир узима и "укупну миграторну ситуацију у ЕУ" прије доношења одлуке. Одлука је привремена, на период од шест мјесеци, који накнадно може бити продужен за још девет мјесеци. Земља из које лажни азиланти долазе такође је позвана да пружи доказе да чини све у својој моћи да предуприједи појаву лажних азиланата.

Коментари / 0

Оставите коментар